Pet Putinovih opcija za Lukašenka

Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da odigra ključnu ulogu u rešavanju krize u Belorusiji. A za to ima pet opcija, piše „Blic“.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, „poslednji evropski diktator“ koji je na vlasti 26 godina, odbio je da ponovi izbore u svojoj zemlji, za koje mnogi smatraju da su lažirani.

Pritisnut s jedne strane protestima i osudama iz međunarodne zajednice, a suočen sa ponudom stranog posredovanja koje je odbio, Lukašenko se okrenuo ruskom kolegi. On je ovog vikenda dvaput razgovarao sa Putinom, nakon nekoliko dana do sada najvećih protesta u Belorusiji.

Putin i Lukašenko, koji je unazad odbijao dublju integraciju s Rusijom od njihovog Saveza, pristali su da održavaju „redovne kontakte“ na raznim nivoima kako bi „ojačali savezničke odnose“.

Koliko god da je Lukašenko posle insistirao na autonomiji Belorusije ovo je bio trenutak kad je obustavio, kako piše CNN, svoje haotično “udvaranje” Evropskoj uniji i direktno se okrenuo svom istočnom susedu da ga izbavi iz nevolje.

Sledeći potez je Putinov, piše „Blic“ i dodaje da ruski predsednik može da izabere jednu od nekoliko opcija.

Pet opcija za Lukašenka

Prva opcija je, navodi se dalje u tekstu je vojna intervencija.

Nuklearna opcija se može isključiti. Putin bi, međutim, mogao da ubaci svoje snage kao što je uradio u Ukrajini, ili čak pošalje uniformisane ruske vojnike ili policajce, čime bi konačno imao kontrolu nad ključnim susedom. Belorusija je Putinu od suštinske važnosti zbog regionalne bezbednosti, ali i kao tampon zona NATO snagama u Poljskoj. Takođe, obezbeđuje pristup koridoru Suvalki, zemljanoj prevlaci od Belorusije do Kaljiningrada, kojom bi Rusija, kako upozorava NATO, mogla da odseče baltičke članice alijanse od ostatka kopnene Zapadne Evrope.

Druga opcija – tiha voda breg roni, a Kremlj je majstor za sporovozne igrice i neočekivane poteze, navodi se dalje u tekstu „Blica“. Putin bi mogao da razmesti svoje špijune, izvežbane u gašenju društvenih medija, targetiranju pravih pojedinaca umesto da se obruše na masu ili na disidente. Ova tiha brutalnost, udružena sa postepenim padom entuzijazma demonstranata, možda će se pokazati kao najbolja strategija u predstojećim mesecima, ukazuje CNN.

Opcija tri: Naterati Lukašenka da se povuče. Ovaj potez bi bio veoma riskantan. Kremlj bi suštinski ojačao opoziciju u Belorusiji, na čelu sa Lukašenkovom rivalkom na izborima Svetlanom Tihanovskom, u nadi da će buduća vlada želeti toplije odnose sa Moskvom. Ali, na ulogu je veća kriza – Putin ne može sebi da priušti širenje poruke o moći naroda. Takođe, bilo koja nova beloruska vlada bi se verovatnije okrenula ka Zapadu i EU za pomoć.

Novi izbori sa ubacivanjem ruskog kandidatata. To je bila najomiljenija Putinova opcija. Moskva je bila majstor u stvaranju i nametanju pobede svog željenog kandidata na lokalnim izborima, često tehnokrate koji se naizgled pojavio niodkuda. Novi izbori bi smirili proteste, a takav kandidat bi mogao da zadovolji i beloruske bezbednosne službe i elitu. Ipak, davanje ustupka kao što su novi izbori moglo bi ohrabriti demonstrante na šire zahteve. Takođe, demonstranti mogu da zaključe da su i ti izbori namešteni, što bi zemlju vratilo u krizno stanje.

I na kraju – promišljeno čekanje. Opcija je i da Rusija ne uradi ništa neko vreme, nedelju-dve, već da sačeka da ojača pritisak na Lukašenka a situacija eksalira. I drugi protesti su opali tokom vremena, kad se brutalnost policije smiri, modrice na telima demonstranata, kako navodi CNN, izblede, a svakodnevne brige postanu važnije. Praktične brige prevaginju nad ideologijom kad je populacija decenijama suočena sa korupcijom i represivnom vladom. Tihanovska, liderka protesta, je trenutno u Litvaniji, pa će gomila tokom vremena izgubiti fokus i motivaciju. S obzirom na težinu posledica ostale četiri opcije, ovo će možda biti Putinov prvi izbor, zaključuje CNN.