Papričice za maestra

Maestro Zubin Mehta, najveći dirigent današnjice, navikao je na aplauze i ovacije u svetskim salama. Ali, pred publiku u Kolarčevoj narodnoj zadužbini stao je svestan da su one i izraz velike zahvalnosti za svu ljubav koju je pružio našoj zemlji i narodu još od kada je 1958. godine sa železničke stanice vukao uzbrdo veliki kofer kako bi nastupio na jednom od svojih prvih koncerata.

Šta se krilo iza nasmejanog lica maestra u tom trenutku, ne znamo. Da li se setio svog velikog prijateljstva sa srpskim dirigentom Borislavom Pašćanom (1924-1981), koji mu je pedesetih godina bio cimer u Beču, kada je Mehta prve impresije o Srbiji upijao kroz pršutu i ajvar na kojima su prošli svoje studentske siromašne dane? Ili svih prethodnih uzbudljivih koncerata sa Beogradskom filharmonijom, kao što je bio onaj, nesputan zidovima koncertne dvorane, koji je hiljadama ljudi podario na ušću Save u Dunav pre nekoliko godina.

Dugi trenutak zanosa publike koja ga je pozdravila na nogama maestro je prekinuo podigavši palicu. Ovog puta Mehta je izabrao dela Ludviga van Betovena i Johanesa Bramsa, a ni obavezne maske u sparnoj julskoj noći nisu poremetile magiju muzičke svetkovine.

Najslađe trešnje

A praznik je za Beograd i njegovu filharmoniju počeo već nekoliko dana ranije, kada je maestro Mehta stigao. Beograd i Mehta dobro se razumeju. Umesto buketa cveća, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac uoči koncerta poklonio mu je korpu okićenu ljutim papričicama, belim lukom i suncokretima. Indijac Mehta voli ljuto, a posebno mućkalicu, pljeskavicu i ajvar, pri čemu su ljute papričice obavezne.

A onda se sa balkona Kolarca začula pesma „On je dobar momak“ u izvođenju skrivenog hora, koju je prihvatio i ostatak sale.

Mehta je još na probama dobijao poklone beogradskih muzičara, makar šaku trešanja. I svako od njih želeo je zajedničku fotografiju samo za sebe, a maestro je strpljivo pozirao, ne krijući koliko uživa. Posvetio je pažnju i beogradskoj publici, a verovatno ni sam ne zna koliko je primeraka svoje autobiografije potpisao na konferenciji za medije. Kao dete maestro se radosno nasmejao kada mu je jedan momak ispružio ruku u gipsu. Potpisao se, a onda pružio flomaster Tasovcu da i on ostavi autogram na gipsu.

Svetski orkestar

– Možete samo zamisliti osećanja koja imam za ovaj orkestar i ovu zemlju. Svih ovih godina pratio sam razvoj Beogradske filharmonije sa velikim interesovanjem. Nova sala (gradiće se na ušću za 120 miliona evra) nešto je najbolje što će se desiti orkestru, ali i gradu. Imate sjajnu filharmoniju i divnu publiku i zaslužujete bolju koncertnu dvoranu – rekao je Mehta.

Kao i uvek, maestro Mehta nije uzeo ni belog dinara za nastup u Beogradu. Ovog puta, odrekao se honorara u korist nove kocertne dvorane Beogradske filharmonije.

Najbolji prijatelj

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac kazao je da ova ustanova nikada nije imala većeg prijatelja od Zubina Mehte i zahvalio mu se na nesebičnoj pomoći, ljubavi i znanju koje je delio sa orkestru. Ali i pomoći, kao kada je pre dvadesetak godina osnovao fond za nabavku novih instrumenata, u trenucima u kojima je postojala bojazan da će posle strašnih devedesetih Beogradska filharmonija jednostavno nestati.

Tasovac je podsetio i da je završen konkurs za idejno rešenje za novu dvoranu Beogradske filharmonije i da će do kraja avgusta biti odabran pobednički rad.

Spasao živote

Pre nego što je sa 18 godina shvatio da je muzika njegov životni poziv, Mehta je u Bombaju išao na koledž sa namerom da se bavi medicinom.

– Odmah sam znao da to nije za mene. Mislim da sam spasao mnoge živote odlukom da ipak ne postanem doktor – prisetio se maestro.

Srećan sam s vama

Mehta je u vedrom duhu zbivao šale i hvalio srpsku kuhinju prepričavajući anegdote iz mladosti.

– Mladi dirigent uvek dobije priliku da ga pozovu jednom, a da se to desi po drugi put, e to je već malo teže. Poziv u Beograd 1958. godine bio je pristojan uspeh, a mene su angažovali za nekoliko koncerata. Gospodin iz Jugokoncerta, prezivao se Bjelić, zavoleo me je i organizovao mi turneju po celoj Jugoslaviji, te sam tako upoznao i zavoleo vašu bivšu zemlju.

Maestro je trebalo da nastupi u Beogradu još pre tri godine, kako bi obeležio sećanje na tu turneju, ali su okolnosti odložile nastup. Rekao je da je tokom pandemije dosta duhovno patio jer nije mogao da nastupa. Prema Mehtinim rečima, Beogradska filharmonija postala je jedan od velikih evropskih orkestara, koji treba da bude priznat svuda u Evropi i svetu.

– Šef i dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc uradio je izvanredan posao u poslednjih nekoliko godina. Ne mogu da se prepoznaju u odnosu na raniji period. Ja sam veoma srećan svaki put kad se vratim. Svi treba da podrže veličanstvenu Beogradsku filharmoniju. Imao sam najlepšu moguću generalnu probu i sa oduševljenjem sam čekao koncert u kom sam ovaj orkestar vodio 10. put. I to zato što su oni postali jedan od velikih evropskih orkestara – nahvalio je Mehta srpske klasične muzičare.

Holivudska zvezda

Malobrojni su orkestri koji imaju privilegiju da redovno sarađuju sa Zubinom Mehtom, a Beogradska filharmonija je jedan od njih.

Maestro Mehta bio je na čelu Njujorške filharmonije 13 godina, najduže u istoriji ovog orkestra. Ne računajući saradnju sa Izraelskom filharmonijom, čiji je doživotni umetnički direktor, Mehtin angažman u SAD, a u najvećoj meri je obeležio njegovu karijeru. Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih vodio je i orkestar iz Montreala, Losanđelesku filharmoniju, u kojoj je i dalje aktivan.

Mehta je jedini umetnik iz sveta klasične muzike koji ima zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu koji je bio impresioniran njegovim jedinstvenim dirigentskim stilom, elegancijom, kao i umetničkim integritetom. A odlikovanja i nagrada nakupio se od Nemačke, do Izraela, SAD i Ujedinjenih nacija.

Biće sala sa 1.600 mesta

Zubina Mehtu po dolasku primio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zahvalio mu se što je počastvovao publiku ne samo kao dirigent, već i kao posvećeni i iskreni prijatelj Beograda i Srbije.

– U Srbiji ćete uvek biti drag i poštovan gost, a ja vam zahvaljujem što ćete upravo u našoj prestonici ponovo proslaviti dela nekih od najvećih kompozitora – rekao je Vučić.

On i Mehta razgovarali su i o novoj koncertnoj dvorani u Beogradu koja bi trebalo da ima salu od 1.600 mesta za publiku, a projektovana je tako da omogući kvalitet svetskog nivoa za probe i izvođenje simfonijske muzike, kao i prostor za druge umetničke sadržaje, kao što su izložbe i događaji komercijalnog tipa.