Fokus najnovijeg istraživanja piramida u Gizi je Menkaurina piramida, najmanja od tri poznate piramide, za koju tim naučnika koji je učestvovao u istraživanju veruje da krije još jedan, ranije nepoznat ulaz.
Ova struktura, visoka oko 61 metar, za koju se veruje da je grobnica kralja Menkaura (egipatskog Menkaura) iz Četvrte dinastije, izgrađena je oko 2510. godine pre nove ere, a novo otkriće bi moglo da promeni naše razumevanje njene unutrašnjosti, prenosi Unilad.
Koristeći naprednu tehnologiju skeniranja, stručnjaci su otkrili dve šupljine ispunjene vazduhom koje se nalaze iza poliranog granitnog dela, ispod istočne fasade piramide. Upravo je polirani granit izazvao radoznalost naučnika. Naime, takav kameni rad je do sada pronađen samo na severnoj strani piramide, gde se nalazi njen čuveni glavni ulaz.
Ova slučajnost ih je navela na zaključak da bi novootkrivene šupljine mogle predstavljati još jedan, ranije skriveni ulaz.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ,,ScanPyramids“, koristeći neinvazivne metode kao što su radar, ultrazvuk i električna rezistivna tomografija. Ove tehnike omogućavaju naučnicima da zavire u unutrašnjost piramide bez oštećenja ove neprocenjive istorijske strukture.
„Nakon značajne potvrde skrivenog hodnika u Velikoj piramidi u Gizi 2023. godine, ScanPyramids je ponovo napravio važno otkriće u Gizi. Metodologija testiranja koju smo razvili omogućava veoma precizne zaključke o prirodi unutrašnjosti piramide bez oštećenja vredne strukture. Hipoteza o drugom ulazu je veoma verovatna, a naši rezultati nas dovode veliki korak bliže njenoj potvrdi“, rekao je profesor Kristijan Grose sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM), stručnjak za nedestruktivna ispitivanja.
Čitav projekat je sproveden pod strogim nadzorom Vrhovnog saveta za starine Egipta i egipatskog Ministarstva turizma i starina.
Iako je malo verovatno da će ljudi uskoro moći fizički da uđu u novootkriveni hodnik, buduća istraživanja bi mogla da se oslone na robotiku.
Slična tehnologija se već pokazala izuzetno uspešnom u prošlosti. Na primer, kada su arheolozi u Velikoj piramidi otkrili okna koja su bila preuska za čoveka, rešenje je došlo u obliku robota.
Tako su naučnici sa Univerziteta u Lidsu, u saradnji sa francuskom kompanijom ,,Dassault Systèmes“, proveli skoro pet godina razvijajući robota dovoljno malog da se provuče kroz uske prolaze. Njihov trud se na kraju isplatio, jer je sićušni robot snimio devet sati snimaka, otkrivajući nove i uzbudljive detalje o unutrašnjosti okna.
