Otkriven „kosmički fosil“: O čemu se radi?

Astronomi su otkrili novi svet koji kruži po spoljnim rubovima našeg Sunčevog sistema. Istraživači koji koriste teleskop Subaru na Havajima uočili su mali, udaljeni objekat nazvan 2023 KQ14, daleko iza Plutona. Dali su mu nadimak Amonit.

2023 KQ14 je retka vrsta objekta poznata kao sednoid – mali, ledeni nebeski objekat u spoljnjem Sunčevom sistemu, sličan ledenim stenama u Kajperovom pojasu ili patuljastim planetama poput Plutona.

Do sada su poznata samo četiri takva objekta u našem Sunčevom sistemu, a 2023 KQ14 je udaljen oko 71 put više od Sunca nego što je Zemlja.

Ovaj objekat prati jedinstvenu, izduženu orbitu koja je ostala stabilna oko 4,5 milijardi odina.

Kosmički „fosil“

Naučnici su otkrili da je orbita 2023 KQ14 bila slična orbitama drugih sednoida milijardama godina, ali se vremenom misteriozno promenila, što sugeriše da je spoljašnji Sunčev sistem daleko složeniji nego što smo mislili.

Otkriće takođe smanjuje verovatnoću postojanja „Planete Devet“, jer orbita 2023 KQ14 ne odgovara mestu na kome naučnici pretpostavljaju da bi ta planeta trebalo da se nalazi.
Dr Jukun Huang iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana smatra da je moguće da je planeta nekada postojala u Sunčevom sistemu, ali da je kasnije izbačena, što je prouzrokovalo neobične orbite koje danas viđamo.

Naučnik Fumi Jošida dodala je da je Amonit otkriven u području svemira koje se nalazi daleko van uticaja Neptunove gravitacije.

„Prisustvo objekata sa izduženim orbitama i velikim perihelima u ovoj oblasti ukazuje na to da se nešto izuzetno dogodilo u drevnom dobu kada je 2023 KQ14 nastao,“ objasnila je Jošida u saopštenju.

Naučnici nazivaju Amonit kosmičkim „fosilom“ iz početaka Sunčevog sistema.

Naziv projekta odražava njegov cilj – pronalaženje objekata poput Amonita koji deluju kao „ledeni fosili“, čuvajući informacije o formiranju i evoluciji spoljnjeg Sunčevog sistema.
„Bila bih srećna kada bi tim FOSIL mogao da napravi još mnogo sličnih otkrića i pomogne u sastavljanju potpune slike o istoriji Sunčevog sistema,“ rekla je Jošida.

Do sada su astronomi bili fokusirani na dokazivanje postojanja legendarne Planete Devet (ili Planete Iks, kako je NASA naziva) – misteriozne devete planete za koju se veruje da se krije daleko iza Plutona, na ivici Sunčevog sistema.

Nedavna studija suzila je listu od 13 kandidata na samo jedan mogući objekat koji se sporo kreće oko našeg Sunca na udaljenosti između 74,8 i 104,7 milijardi kilometara. Ta hipotetička planeta bila bi skoro 20 puta udaljenija od Sunca nego što je Pluton.

Ništa od teorije o Planeti Devet

Međutim, otkriće Amonita baca senku na teoriju o Planeti Devet, jer njegova jedinstvena orbita sugeriše da bi ta planeta, ako postoji, morala biti još dalje od Sunca nego što se prethodno mislilo.

To je navelo istraživače da postave hipotezu da je misteriozna planeta (moguće Planeta Devet) davno izbačena iz orbite oko Sunca.

Naučnici su koristili teoriju o Planeti Devet kako bi objasnili neka nerešena pitanja u vezi sa našim malim delom Mlečnog puta.

U analizi Planete Devet, NASA je navela: „Ona bi takođe mogla da učini naš Sunčev sistem malo „normalnijim“.“

„Istraživanja planeta oko drugih zvezda u našoj galaksiji pokazala su da su najčešći tipovi tzv. „super-Zemlje“ i njihovi rođaci – veći od Zemlje, ali manji od Neptuna“, nastavili su istraživači NASA.

„A takvih objekata nema u našem Sunčevom sistemu. Planeta Devet bi mogla da popuni tu prazninu.“

Da su astronomi pronašli džinovsku planetu na ivici Sunčevog sistema, to bi moglo objasniti zašto su objekti u Kajperovom pojasu nagnuti za oko 20 stepeni u odnosu na ravan na kojoj se planete kreću oko Sunca.

Gravitacija Planete Devet bi tokom dugih vremenskih perioda povlačila te objekte, naginjući njihove orbite tako da ceo ledeni pojas bude izvan ravni planeta.

Postojanje Planete Devet i njena snažna gravitacija takođe bi objasnili zašto se sve te komete i patuljaste planete poput Plutona grupišu i kreću u istom pravcu, umesto da se rasprše, preneo je „Dejli mejl“.