Svet je i ove godine vodio istu borbu – protiv inflacije koja ne odustaje, hrane koja poskupljuje. Centralne banke oprezno su snižavale kamatne stope, građani su stezali kaiš, a energenti su ostali glavna tačka nervoze na globalnoj ekonomskoj mapi. U Srbiji energija nije bila samo pitanje svetla i grejanja, već i budžeta, industrije i političkih odluka. NIS, po svemu sudeći, ostaje ključno pitanje i u narednoj godini.
Profesor Dragan Đuričin kaže za RTS da je Srbija do kraja 2024. godine išla dosta brzo u smislu investicija, rasta i strukturnih promena.
“Onda je došlo do određenog usporavanja zbog društvene krize koja je bila kombinovana i sa političkom krizom, tako da su stope rasta usporene u odnosu na ono što je predviđeno, prepolovljene i došli smo u situaciju kojom je teško upravljati”, kaže Đuričin.
Poručuje da su „u celom univerzumu rizika koji karakterišu višestruku krizu koja je svuda oko nas geopolitika i unutrašnja politička pitanja zauzele dominantno mesto“.
“Kada geopolitika postane makroekonomska varijabla, vi ste u situaciji da je važnije za pozicioniranje i preživljavanje s kim ste u vezi nego ko ste, odnosno kakve su vam performanse. To je jako komplikovano za zemlje koje žele da razvijaju svoju samobitnost, jer za samobitnost je, pored volje na koju utiče nacionalna kultura, istorija i sistem vrednosti, bitno je i posedovanje kritičnih resursa koji su okupirani geopolitikom”, dodaje Đuričin.
Uz to, dodaje, problem je i pozicija zemlje koja nema izlaz na more.
“Za razliku od zemalja koje imaju izlaz na more, situacija je jako komplikovana da svoju nacionalnu strategiju razvoja sprovedete na osnovama nezavisne politike”, kaže Đuričin.
Osnovna poruka u ovom periodu je, naglašava, da primarno treba voditi računa o pozicioniranju svetskih političkih, vojnih i ekonomskih sila.
“Za to pozicioniranje je neophodna unutrašnja kohezija. Ako smo mi, kao građani države, u nemirnom modelu ponašanja, naše pozicioniranje je otežano i tom činjenicom. Dakle, smirivanje socijalnih tenzija, trpeljivost i odgovor na pitanje šta je to što ja mogu da dam svojoj zemlji, a ne šta moja zemlja treba meni da da u ovom periodu, treba da bude glavni imperativ svakog građanina u Srbiji i političke klase koja artikuliše njihove interese svojim političkim programima”, navodi Đuričin.
Kada je reč o situaciji sa Naftnom industrijom Srbije, profesor Đuričin navodi da je to posledica geopolitičke situacije u kojoj se nalazimo i da se može upotrebiti narodna poslovica: „Gde se konji biju, ždrebad pada“.
“Mi smo u poslednjem periodu došli u situaciju da je takozvana energetska sigurnost države ugrožena i na planu nafte i na planu gasa, a preko njih u jednom delu i na planu električne energije, jer se toplota i električna energija otprilike proizvode inputima do jedne trećine gasa i nafte”, dodaje Đuričin.
Podseća da smo dobili saglasnost za snabdevanje gasom do kraja marta, dakle do kraja zimske sezone, a postoji određena relaksacija i tolerancija OFAK-a u vezi sa pregovorima koji se vode oko prodaje NIS-a.
“Međutim, meni je veliki problem činjenica da se prodaja ne može završiti transferom novca. Taj novac od prodaje mora ostati na nekom eskrou računu, bilo u zemlji koja kupuje, bilo u Srbiji. Prvi pregovori su zapali u krizu zbog dvostrukih garancija da neće doći do transfera novca u zemlji kupovine, ali i u SAD. Tako da je to jako povećalo cenu, jer garancije imaju svoju cenu i niko racionalan ne želi da daje dve garancije za jedan transfer”, objašnjava Đuričin.
Ukazuje da se nada da će u sklopu pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini i to pitanje biti na stolu i da će možda doći do veće fleksibilnosti.
Poručuje da nama nisu problem samo nafta i gas, već da je energetika primaran problem zbog toga što bez energetike nema ni privrede ni države. Posledica toga je da je upola manji privredni rast ove godine od onog što se očekivalo i onog što se prognoziralo.
Na pitanje da li je rast od tri posto naredne godine dovoljan da bi se izbeglo veće dugoročno zaostajanje za evropskim zemljama, Đuričin kaže da su projekcije od tri do četiri odsto, ali da Evropa ima manji rast od toga, a Evropa je naš primarni investicioni i trgovinski partner.
“Prema tome, mi smanjujemo zaostajanje, međutim ritam tog smanjivanja je manji od onoga što smo planirali. U ekonomiji je važno da budete iznad vode, da biste mogli da napunite pluća, a kada napunite pluća, onda napunite glavu ambicijama, to znači investicijama, jer investicije su osnova održivog ekonomskog razvoja. To je triger svih faktora koji se raspoređuju kroz privrednu strukturu”, dodaje Đuričin.
Ove godine u prvih devet meseci imali smo oštar pad direktnih stranih investicija. Govoreći o tome kako bismo to mogli da nadomestimo, profesor kaže da nema velikih zaokreta u kompleksnoj krizi.
“Vi se borite da smanjite pretnje i da eventualno iskoristite nove izazove, ali tih izazova je sve manje i manje, tako da smanjenje uticaja pretnje je važnije nego korišćenje novih mogućnosti. Srbija je na trasi nekoliko prioriteta u razvoju. Projekat Ekspo je komandni brod flote različitih projekata, pre svega infrastrukturnih projekata, koji će ostaviti objekte, koji će posle Ekspa povećati nivo zaposlenosti i nivo bruto domaćeg proizvoda. Osim toga, to je projekat od nacionalnog značaja, jer utiče na geopolitičko pozicioniranje zemlje, na njeno predstavljanje u svetu”, navodi Đuričin.
Kada je reč o energetici, kaže da ona mora da ide prema obnovljivim izvorima.
“Tu su primarni kandidati proizvodnja energije na bazi biomase, s obzirom da imamo ogromne potencijale“, dodaje profesor.
Naglašava da je tim energetskim projektima aktivizacioni period najmanje u srednjem, a obično u dugom roku.
„Recimo, biomasa može da se realizuje i sa aspekta sirovine i sa aspekta kapaciteta za četiri godine. Ali recimo, atomska energija, to je najmanje deset godina. Međutim, to ne znači da mi treba da zaustavimo razvoj, moramo da imamo kratkoročne projekte koji nas održavaju iznad vode, ali ne smemo da izgubimo viziju dugoročnog razvoja, jer na kraju dana to je ono što dovodi do strukturnih promena”, poručuje Đuričin.
Na pitanje šta će naredne, 2026. godine, biti najveći izazovi srpske ekonomije, Đuričin kaže da će izazov biti da se ostvari ono što je planirano.
“Imajte u vidu da ovo je vreme planiranja. Tržišni fundamentalizam je proklamovao doktrinu da odgovarate na tržišne signale, a druga doktrina, koja je bazirana na industrijskim politikama, koja je razvijena u Aziji i čiji je najbolji baštinik Kina bazira se na planiranju koje nije zasnovano na tome da definišete danas ono što će se desiti sutra, nego da svaki dan na bazi određene vizije razvoja koja je originalna, doprinosite održivom razvoju ekonomije društva i planete kao celine. Da idete prema nečemu što se zove ekološka civilizacija. Tu harmoniju ciljeva danas najviše koriste investitori i to je nešto što je kriterijum njihovog angažovanja u zemljama ove vrste”, zaključio je Đuričin.
