Situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) predstavlja najveći kratkoročni rizik za domaću industriju zbog njene sistemske važnosti, a kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja, navedeno je u danas objavljenom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Privredne komore Srbije.
U analizi je ukazano da se do oktobra činilo da rešenje ne znači nužno i promenu vlasništva u kompaniji, već stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS koji će omogućiti toj kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija.
Puna primena američkih sankcija protiv ruskog Gaspromnjefta, većinskog vlasnika NIS, uz prekid snabdevanja putem Jadranskog naftovoda, onemogućila je taj scenario, ukazuje MAT.
Neizvesnost se prethodnih meseci direktno odražavala na poslovanje Rafinerije nafte u Pančevu, a sledstveno i na ceo prerađivački sektor, odnosno na ukupnu industriju.
Proizvodnja koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. godine redukovana za otprilike desetak procenata, ali je u oktobru međugodišnji pad produbljen na minus 30,3 odsto.
Krajem novembra proizvodnja Rafinerije je, kako su mediji javili, svedena na minimum, pa je proizvodnja iz tog razloga u tom mesecu bila manja za oko 44 odsto.
Pad će se dodatno produbiti u decembru, pa je najvećim delom zbog toga i Republički zavod za statistiku procenio rast ukupne industrijske proizvodnje u 2025. godini na jedan odsto, a prerađivačkog sektora na oko 1,2 odsto.
Kriza sa NIS direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije, ali se prenosi i u ovu godinu, ukazuje analiza MAT.
„Ostaje da se nadamo da će se okončati makar do kraja prvog tromesečja, što bi možda moglo da očuva kakve-takve izglede za industrijski rast ovoj godini“, zaključuje se u analizi.
