– Evo, nalazimo se na "ostrvu" Brodac. Ovo je sve ostalo od našeg sela. Sve drugo je pod vodom. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava, a i voda se povlači, ipak, i dalje je 60 odsto sela skroz potopljeno – priča Vladan Panić, predsednik Mesne zajednice dok sedimo kod česme, na drvenoj klupi koja je improvizovani krizni štab.
Panić komanduje situacijom, a posebno dostavljanjem vode i hrane za one meštane koji nisu želeli da napuste svoje kuće.
– Svi su evakuisali žene i decu, ali ima onih koji nisu želeli da napuste stoku. Prebacili su ih na tavane i po cenu sopstvenog života nisu hteli da je napuste. Morate razumeti te ljude, jer bez stoke, nema života – veli Panić.
Njegov kum, 40-godišnji Nenad Pajić, vlasnik Mlina koji je takođe pod vodom, najzaslužniji je i za evakuaciju, ali i snabdevanje onih koji su odlučili da ostanu u svojim domovima. Sa ogromnim traktorom obilazi te ljude. Tamo gde je voda preduboka, prolazi čamcem. Kaže da je briga naših iz dijaspore od prvog momenta ogromna.
Pocrkala stokaMeštani Brodaca kažu da je dosta stoke uginulo, ali da oni čine sve kako bi te leševe uklonili iz vode i na taj način sprečili novu katastrofu od zaraze. |
– Oko 400 ljudi iz sela živi i radi širom Evrope, ali i u Australiji. Stric Brano je u Cirihu, i čim je čuo na vestima za tragediju odmah je pozvao. Naravno, tražio je da bežim, ali ne mogu, kako da ostavim sve ove ljude same – veli Nenad.
Iz čamca Brodac deluje kao selo duhova. U centru, tim pored spomenika 14 palih boraca u poslednjem otadžbinskom ratu je Dom kulture. Kao "avet" sa gornjeg prozora izviruje Radomir Perić, sekretar Mesne zajednice.
– Ima li neko upaljač? – pita kao da mu je cigareta najveći problem na ovom svetu.
Iz poplavljenog dela sela izviruju krovovi automobila, pred nekim kućama su gumeni čamci – dokaz da još ima života, ali sve je avetinjski tiho.
– Neverovatno je kolika je briga naših rođaka. U Tutlingenu, u Nemačkoj, žive mi tetka Ana Marković, Cica i Mario Lubina. Stana Tomić i sestričina Edita Tomić su u Pasauu. Svi zovu i pitaju na koji način mogu da nam pomognu. Nažalost, protiv prirode nema leka – veli 50-godišnji Drago Prodanović.
Pokazuje nam krovove kuća Aleksandra Jošića i porodice Milanković koji su u Australiji.
– Pre nekoliko godina su ih napravili kako bi dolazili ovde na odmor. Ali, hvala Bogu, najvažnije je da smo svi na broju.
Prekršteni ObradMeđu ljudima koji po cenu života nisu želeli da napuste svoju kuću je i 63-godišnji Obrad Gajić. U okolinu Bijeljine je došao na početku rata, izbegao iz Zenice. |
Premijerka u belim čizmama
Predsednik MZ Brodac, Vladan Panić ogorčeno kaže da je ovo selo i 2010. godine pretrpelo štetu od poplave, ali da je ova pet puta gora.
– Tada su vlasti RS čvrsto obećale da se slična tragedija nikada neće ponoviti, odnosno da će izgraditi nasipe koji će to sprečiti. Zaista, raspisali su bili i tender i narod je naivno poverovao tim obećanjima koja su, kao što vidite bila lažna. Nadam se da će im narod na sledećim izborima vratiti – kaže Panić i ističe da je još frapantnije što ih niko iz vrha vlasti sada nije obišao.
– Pre nekoliko dana je bila premijerka Željka Cvijanović. Spustila se helikopterom, sa sve belim gumenim čizmama. I, umesto da dođe među ove unesrećene ljude, ona je otišla u Elektrodistribuciju, ali je tamo niko ništa nije pitao. Da je došla u moje selo, pitao bih je kako je moguće da su crpne pumpe dan pred poplavu ostale bez struje – kaže ogorčeno Panić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
