Zapadna vojna alijansa zvanično je rešila da neće da se bori za Ukrajinu, ali je odlučila da Moskvi uputi izazov nadomak njenih granica u Norveškoj i na Arktiku, gde Rusija ima značajne ekonomske interese vezane za gasna nalazišta. U okviru manevara „hladni odgovor 2022“ koji su počeli u utorak, NATO je u Norvešku počeo da prebacuje oko 30.000 vojnika i 200 aviona, dok je oko 50 brodova uputio u Severni ledeni okean. Ove trupe uputilo je 25 članica NATO-a.
Ovi manevri jesu bili planirani unapred, ali se desilo da se sprovode u uslovima ukrajinskog konflikta i ekonomskog rata Zapada s Rusijom. Pritom, sva dejstva su predviđena po članu 5 Severnoatlantskog sporazuma iz 1949. godine, kojim je predviđeno da agresija na neku od zemalja alijanse predstavlja napad na sve članice, koje su potom dužne da stupe u rat. NATO je saopštio i da se ovim demonstrira jedinstvo alijanse, te je jasno da je reč i o poruci članicama koje su u iskušenju da posumnjaju da bi u slučaju većeg rata bile ostavljene na nemilost kao Ukrajina.
Bez ruskih posmatrača
Načelnik norveškog generalštaba, general Ingve Odlo kaže da smatra savršeno normalnim da se u vreme krize demonstrira moć NATO-a i spremnost da štiti vrednosti i stil života članica. On je dodao da je Ministarstvu odbrane Ruske Federacije (MORF) Norveška dostavila podrobne informacije o manevrima, kako bi se izbegli nerazumevanje i nepotreban konflikt. Međutim, Rusija je odbila ponudu da pošalje posmatrače na ove manevre koji će se završiti 1. aprila.
Spokojna reakcija Moskve je razumljiva, uprkos bombastičnim naslovima britanskih novina da će NATO manevri u Severnom ledenom okeanu izazvati jarost Vladimira Putina. Naime, Rusija je u poslednjih 15 godina obnovila sovjetsku vojnu infrastrukturu u Zapolarju, modernizovala i reorganizovala luke, aerodrome i Severnu flotu i popunila vazduhoplovstvo, što su pokazale i brojne vežbe ovih jedinica.
Severni morski put
Odstojanje NATO-a i ruske Severne flote u nekim fazama manevara biće manje od 1.000 kilometara. Uvećanje ruskih vojnih potencijala u ovom regionu učinjeno je ne samo zbog ekonomskih potencijala, već i zato što se usled globalnog otopljavanja otvara novi morski put od Kine do Evrope, koji je 40 odsto kraći od onog preko Sueckog kanala. U tu svrhu stvorena je i flota ledolomaca, od toga šest novih na atomski pogon, a prošle godine severnim morskim putem prošao je i prvi konvoj trgovačkih brodova.
Planirali dve godine
Norveški ministar odbrane Ed Ruger Enokson kaže da se uvežbava prebacivanje pojačanja u Norvešku i da su ovi manevri suštinski važni za bezbednost njegove zemlje i drugih članica NATO-a.
– Hoćemo u praksi da proverimo kako će alijansa i Norveška zajedno dejstvovati na kopnu i moru i u vazduhu, a s obzirom na član pet Severnoatlantskog sporazuma. Jesmo sve ovo planirali dve godine, ali sada su manevri dobili poseban značaj, s obzirom na rat u Ukrajini – kaže Enokson.
Smrtni udarac na Donbasu
Ruska vojska, u noći sa ponedeljka na utorak, zadala je smrtni udarac okruženoj ukrajinskoj grupaciji na Donbasu, a samim tim verovatno i celoj vojsci pod kontrolom Kijeva. Do jutra je probijena osam kilometara duboka ukrajinska odbrana koja se tu ukopavala od 2014. godine, koristila stare sovjetske i gradila nove betonske podzemne objekte.
Ruske snage su od početka rata sa severa i juga prodrle ukupno oko 400 kilometara i uhvatile u klješta na Donbasu jedinice koje čine trećinu ukrajinske vojske. Pritom, sve preostale puteve prema centralnoj Ukrajini blokiralo je rusko vazduhoplovstvo stalnim naletima. Tako je onemogućeno slanje pojačanja i ratnog materijala, a propali su ukrajinski pokušaji izvlačenja iz obruča, pošto su se prve dve kolone vratile na Donbas posle desetak kilometara, dok je treća spaljena na putu. Ista sudbina poslednjih dana zadesila je i manje jedinice koje nisu htele da besmisleno stoje i čekaju kraj.
Ipak, pokazalo se da ruska vojska nije htela da opkoljava celu grupaciju, već da je tako prikovanu na mestu iseče na nekoliko delova i pojedinačno uništi ili natera na predaju. Prvi se u potpunom okruženju našao ukrajinski garnizon u Marijupolju. A kao što smo pisali, pre dva dana prvi put su se oglasile ukrajinske haubice kod Slavjanska, što je značilo da su Rusi već duboko u pozadini donbaske grupe, najviše oko 15 kilometara od grada. Takođe smo u ponedeljak preneli svedočenja žitelja Donjecka da su se u njihovom gradu na drugom kraju ovog kotla prvi put pojavile jedinice ruske vojske s ogromnom količinom tenkova i artiljerije. I već iste noći buknuo je front između Donjecka i oko 25 kilometara udaljene Gorlovke. Meštani kažu da takav artiljerijski talas nisu videli od početka rata pre osam godina. Kanonada je počela u ponedeljak u devet uveče, a onda su usledili naleti jurišne avijacije. U moru plamena doslovno je sabijena u zemlju 95. brigada ukrajinske vojske. Istovremeno je južno napadnuta susedna ukrajinska 58. brigada u Avdejevki, kako ne bi mogla da utiče na rezultat borbi.
Ruske snage na tom pravcu, ali one koje idu s juga, uz borbe prodiru prema raskrsnici svih puteva u oblasti kod grada Pokrovsk i očekuje se da to bude kraj četiri do pet ukrajinskih brigada ispred Donjecka, upravo onih koji su osam godina artiljerijom nemilosrdno ubili na hiljade žitelja tog grada. Takođe i kraj onih ukrajinskih brigada koje su ostale zatvorene severno, prema Slavjansku.
U kotlu 73.000 vojnika
Razmere poraza na Donbasu ocrtale su same kijevske vlasti. Naime, prema njihovim podacima snage operativne grupe Istok (na Donbasu) prvog dana rata brojale su 73.000 ljudi, 326 tenkova, gotovo 1.000 drugih oklopnih vozila, 146 višecevnih bacača raketa i nekoliko stotina cevi artiljerije.
Od toga je u Marijupolju, takođe prema zvaničnim podacima, već odavno opkoljeno oko 14.500 ukrajinskih vojnika. Ostaci sada poraženih trupa u „severnom kotlu“ procenjuju se na 30.000 do 50.000 vojnika. Svi oni neće učestvovati u završnim fazama rata.
Patnja anđela Donjecka
Do 24. februara na Donbasu su ukrajinske snage artiljerijskim udarima ubile oko 14.000 civila i najmanje 149 dece, ali se patnji mališana još ne nazire kraj. Štab teritorijalne odbrane Donjecke i Luganske Narodne Republike saopštio je da su opkoljene ukrajinske snage uzele 17 dece za taoce u Slavjansku, te da planiraju da ih prisilno odvedu u nepoznatom pravcu.
Prema tim navodima, štab su kontaktirali stanovnici oslobođenih naselja Mirnoje, Granitnoje i Staroignatjevka. Oni su ispričali da je još 20. februara 17 dece poslato u odmaralište u Svjatogorsku i da se o njima ništa nije znalo do utorka. A onda su se deca javila roditeljima telefonom i rekla im da se nalaze u Slavjansku. Takođe da su im ukrajinski vojnici rekli da će ih prinudno evakuisati, ali nisu saopštili gde. Za to vreme još je nepoznat ishod drame u gradu Đeržinski, gde je ukrajinska jedinica zauzela peti sprat dečje bolnice, a u podrumu sakrila municiju. Roditelji su očajnički i uzalud tražili da im se bolesna deca vrate. Vlasti iz Donjecka poručili su roditeljima i građanima Đeržinskog da ne ulaze u sukob s ukrajinskim vojnicima i sačekaju dolazak ruskih trupa.
Pre nekoliko dana u manastiru Troickoje ukrajinska jedinica uzela je za taoce monahe i oko 300 seljana, ali su ih ruske snage oslobodile posle nekoliko dana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
