SpaceX raketa lansirana je iz Kalifornije u petak nešto pre 13 sati sa američko-francuskim satelitom za sprovođenje prvog globalnog istraživanja površinskih voda Zemlje, što će baciti novo svetlo na razvoj i posledice klimatskih promena.
Raketa Falcon 9, u vlasništvu kompanije za komercijalno lansiranje milijardera Ilona Maska prema ugovoru s NASA, poletela je u 12.46 iz baze američkih svemirskih snaga Vandenberg, oko 275 km severozapadno od Los Anđelesa.
Odbrojavanje je bilo odloženo za 24 sata nakon što su inspektori otkrili vlagu u dva od devet glavnih motora rakete, ali problem je rešen daljom analizom, saopštila je NASA.
Teret rakete – satelit za topografiju površinskih voda i okeana ili SWOT, uključuje naprednu mikrotalasnu radarsku tehnologiju za prikupljanje podataka merenja visoke rezolucije okeana, jezera, rezervoara i reka na više od 90 posto zemaljske kugle.
Podaci, prikupljeni radarskim snimkama planeta najmanje dva puta svakih 21 dan koristit će se za poboljšanje modela cirkulacije oceana, bolje vremenske i klimatske prognoze i pomoć u upravljanju oskudnim zalihama slatke vode u regijama pogođenim sušom, kažu istraživači.
Komponente satelita veličine terenca izradili su NASA-in Laboratorij za mlazni pogon (JPL) u blizini Los Angelesa i francuska svemirska agencija CNES.
Klimatska prekretnica?
Jedan od glavnih smerova misije je istražiti kako okeani apsorbuju atmosfersku toplinu i ugljen-diokid u procesu koji prirodno reguliše globalne temperature i pomaže u smanjenju klimatskih promena.
Procenjuje se da okeani apsorbuju više od 90 posto viška toplote zarobljene u Zemljinoj atmosferi od emisija štetnih gasova koje je uzrokovao čovek.
Skeniranjem mora iz orbite SWOT će moći precizno izmeriti fine razlike u visinama mora oko manjih struja i vrtloga gde se veruje da dolazi do velikog povlačenja toplote i ugljenika u okeane, tvrde naučnici.
Razumevanje mehanizma po kojem se to događa pomoći će da se odgovori na ključno pitanje: Koja je prelomna tačka u kojoj okeani počinju da otpuštaju, umesto da apsorbuju, velike količine toplote natrag u atmosferu, čime se intenzivira globalno zagrevanje?
Sposobnost SWOT-a da uoči obeležja manjih površina takođe će pomoći u proučavanju uticaja porasta nivoa okeana na obalna područja.
Precizniji podaci duž zona plime i oseke pomogli bi u predviđanju koliko daleko poplave uzrokovane olujnim talasima mogu dopreti u unutrašnjost, te opseg prodora slane vode u estuarije, močvare i podzemne vode.
Slatkovodne mase još su jedan ključni fokus SWOT-a, opremljenog za posmatranje cele dužine gotovo svih reka širih od 100 metara, kao i više od milion jezera i rezervoara većih od nekoliko blokova Njujorka.
Višekratno „popisivanje“ Zemljinih vodenih resursa tokom trogodišnje misije SWOT-a omogućiće istraživačima da bolje prate fluktuacije u rekama i jezerima planete tokom sezonskih promena i velikih vremenskih poremećaja.
SWOT-ov glavni radarski instrument radi na takozvanoj frekvenciji Ka-pojasa mikrotalasnog spektra, omogućavajući prodor kroz oblake i tamu na širokim površinama Zemlje. To omogućuje naučnicima da precizno mapiraju u dve dimenzije bez obzira na vremenske prilike ili doba dana, te da pokriju velika geografska područja brže nego pre.
Prethodne studije vodenih masa na Zemlji oslanjale su se na podatke prikupljene na određenim tačkama, poput rečnih ili okeanskih merača ili satelitskim jednodimenzionalnim merenjima, zahtevajući od naučnika da ekstrapolacijom popune praznine u podacima.
Ako sve bude po planu, satelit SWOT počeće da proizvodi istraživačke podatke za nekoliko meseci.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
