Nadali smo se da će Malaga biti mesto velikog trijumfa srpskog tenisa, a ispalo je da će ostati zapamćena kao mesto najtežeg poraza Novaka Đokovića. Baš u ovom španskom gradu Nole je juče prvi put u karijeri izgubio jedan izuzetno važan dvoboj ne iskoristivši meč lopte, i to tri.
Naravno, ništa od svega ovog neće promeniti činjenicu da je Novak najbolji teniser sveta svih vremena, da je ove godine dominirao ovim sportom, da je postao vlasnik sva četiri najvažnija teniska rekorda (24 grend slem titule, više od 400 nedelja na vrhu, 40 trofeja na mastersima 1.000, sedam pehara na završnim mastersima), da je postavio zadatak koji će naslednici narednih decenija, najverovatnije bezuspešno, pokušavati da reše.
Ali ostaje i činjenica da Đoković u Malagi nije bio na svom uobičajenom nivou kada su izuzetno važni događaji u pitanju.
Po značaju takmičenja na kome je poražen, ovo je jedan od tri njegova najveća neuspeha. Samo se gubitak u polufinalu Olimpijade u Tokiju pre dve godine i poraz u finalu US opena iste sezone mogu uporediti.
Da podsetimo, Đoković je u japanskoj prestonici odlično počeo meč protiv Saše Zvereva, dobio prvi set, napravio brejk u drugom i – stao. Kada je došao na prag pobede, kao da se njegova ruka potpuno ukočila. Ta ogromna želja da Srbiji donese zlatnu medalju bila je veoma sputavajuća.
Slićno se dogodilo na „Flašing Medouzu“ nešto više od mesec dana kasnije. Nole je u Njujork došao sa sve tri najvažnije titule u 2021, samo mu je još jedna preostala da postigne kalendarski grend slem, taj najveći podvig u tenisu, sva četiri najveća trofeja u istoj godini.
Ceo turnir je odigrao pod vidljivim pritiskom, čak pet poslednjih mečeva je počinjao gubitkom prvog seta, četiri puta je uspeo da to nadoknadi, ali ne i peti. Danil Medvedev je slavio u tri seta, ali Đoković je ovo finale odigrao daleko ispod svog nivoa.
Pre Malage Novak je samo tri puta gubio kada je imao meč lopte. Ali nikada te partije nisu imale ni približno ovoliku važnost. Prvi put se to dogodilo 2007. protiv Mihaila Južnjija u polufinalu u Roterdamu, drugi put protiv Rafaela Nadala u polufinalu mastersa u Madridu 2009, a treći put u finalu Kvinsa protiv Marina Čilića 2018.
I ono što je najvažnije – nikad mu ti i takvi porazi nisu slomili krila. Uvek je uspevao da potom zaigra još bolje. Zato nema nikakvog razloga da sumnjamo da tako neće biti i sada i da će Đoković i naredne godine dominirati najvećom teniskom scenom, ali ostaje žal što u vreme najboljeg tenisera svih vremena Srbija ima samo jedan trofej najbolje ekipe na svetu…
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
