Prošle i pretprošle godine u Rogozni su bušili i stranci koji su zaključili da je plemenitih metala mnogo više i da praktično cela planina leži na bakru, srebru i zlatu.
Zaboravljeni starci
Doskorašnji predsednik Mesne zajednice Rajetići, najveće u ovom kraju, Kamenko Ilić, tvrdi da se za poslednje tri decenije sa Rogozne odselilo čak 70 odsto stanovništva. Više od 20 sela izbrisano je sa spiska "živih", jer u njima više nema nijednog žitelja, u 20-ak sela i zaseoka žive još samo po dve-tri duše. Na zlatom prebogatoj planini ostali su još samo starci koje često nema ko ni da sahrani.
– Stručnjaci tvrde da je ovde procenat zlata među najvišim u svetu.
Da smo pametni pa da nakrivimo kapu i da bakrom, srebrom i zlatom snabdevamo Evropu. Ovako, godine prolaze, a mi ostasmo sirotinja, mnogi s pravom za nas kažu da smo bogati siromasi – objašnjava Ilić.
Inženjer geologije iz Novog Pazara Alija Halilović kaže da se procenat zlata u rudi kreće od 1,2 do 1,6 odsto.
– Da je ovo blago Japancima ili Nemcima, kopalo bi se na Rogozni i danju i noću. Umesto da koristimo ono što nam je bogom dano, mi pare bacamo u propale fabrike – kaže inženjer Halilović i naglašava da bi, ako Vlada Srbije nema novca za eksploataciju, u pomoć trebalo pozvati strance. Interesovanje su do sada pokazali Nemci, Šveđani, Česi, Španci, Amerikanci….
Žitelj Rajetića Aranđel Balović kaže da se zlato na Rogozni kopalo i topilo još u srednjem veku, da i danas postoje ostaci rudnika i da baš zbog toga sela na ovoj planina nose nazive poput Zlatara, Zlatišta, Zlatnog kamena, Zlatnog potoka, Zlatnog laza, Zlatoroga….
Zemljani lonci
– Nemanja je ovde zlato kopao najprimitivnijim sredstvima i topio ga u zemljanim loncima, a mi danas, uz svu svetsku tehniku, ne umemo to blago da iskoristimo. Baš smo neka čudna zemlja – jada se Balović.
Na Rogozni sve nade polažu u asfaltni put koji vrhom planine treba da poveže opštine Novi Pazar i Zubin Potok. Radovi su dobro krenuli, pola trase, dugačke oko 40 kilometara, već je pod asfaltom, još osam kilometara je pripremljeno za asfaltiranje…..
Nažalost, radovi već dve godine stoje, pitanje je da li će biti nastavljeni i ovoga leta, navodno nema para.
Nakon dve decenije koliko je bila pod katancem, škola u Rajetiću ponovo radi, a učiteljica Enisa Šabanović, koja svakodnevno putuje do 20 kilometara udaljenog Novog Pazara, zimi često i pešice, zasad uči četiri đaka: Vericu, Saru, Kristinu i Veljka Balovića. Već od jeseni biće brojniji za još dvoje prvaka.
Ako bude puta, ako počne eksploatacija obojenih metala, ako država više pažnje posveti ovom "zaboravljenom" kraju biće, uvereni su na Rogozni, i više đaka.
Starica Mira Nedeljković iz sela Bare na Rogozni kaže da joj ćerka, zet i dvoje unučadi žele da se vrate u selo iz Kragujevca, ali povratak stalno odlažu zbog puta.
– Sve se bojim – umreću, a put dočekati neću. Zato apelujem na ministra Mrkonjića da više ne okleva, da završi tu našu "magistralu" i pomogne nam da i mi posle toliko vekova izađemo iz bespuća zbog koga su odavde otišle desetine generacija.
Pad kralja DragutinaU srcu Rogozne nalazi se stari grad Jeleč koji se vezuje za kralja Dragutina iz loze Nemanjića. Kralj Dragutin je često dolazio u svoju letnju rezidenciju, a jednom prilikom pao sa konja i slomio nogu, pa je kasnije na saboru u Deževi vlast predao svom bratu kralju Milutinu.
U ovom kraju mogu se čuti razne legende o Jeleču. Po jednoj, ovde se kralj Milutin venčao sa grčkom princezom Simonidom. Po nekim istorijskim dokumentima, a i u narodnom predanju, Nemanjići su na Rogozni imali svoje rudnike i topionice. |
