Dok se pandemija koronavirusa i dalje širi planetom, mnogi gledaju u budućnost i razmišljaju kako će i da li će zdravstvena kriza preoblikovati geopolitiku i eru globalizacije.
Rastuća globalna kriza izazvana pandemijom Covida-19 duboko menja svetski poredak izgrađen pod okriljem SAD posle Drugog svetskog rata, tvrde novinari u uvodniku francuskog „Monda“.
U uvodniku se analiziraju geopolitičke greške koje je otkrila pandemija, kao i opadanje ekonomije i uticaj krize na stanovništvo.
Raspravljajući o tome da li dinamika globalnih procesa potiče od ubrzavanja postojećih trendova ili od radikalne promene paradigme u kontekstu pandemije, autori su ubeđeni da je transformacija geopolitičkog konteksta već u toku.
Iako se još ne zna koliko će opasna i dugotrajna biti zdravstvena kriza, već u ovoj fazi je moguće izvući određene lekcije iz šoka koga je na svetski poredak ostavio Covid-19, pišu autori.
Dramatičan uspon Kine
Prvo, tvrde autori, već krhki svetski poredak oblikovan posle Drugog svetskog rata pokazao je da više nije prilagođen stvarnosti ravnoteže snaga u 21. veku o čemu svedoči uspon Kine kao ključnog igrača u globalnoj areni.
Kraj hladnog rata, raspad Sovjetskog Saveza i sve značajnija uloga Kine postepeno su izbalansirali svetski poredak koji je zavisio od dualnosti SAD-SSSR.
Kašnjenje s kojim je Svetska zdravstvena organizacija upozorila međunarodnu zajednicu na rizike od pandemije Covid-19 ukazalo je na moć Pekinga nad ovom institucijom pri čemu je „odanost SZO prema Kini“ široko kritikovana usled međusobnih optužbi Vašingtona i Pekinga o poreklu bolesti.
Novinari „Monda“ žale zbog zaoštrenog rivalstva između Kine i SAD o pozadini pandemije, s obzirom da se više energije usmerava na konfrontaciju nego na napore da se kriza reši. Oni tvrde da je Kina bila spretna u brzom popunjavanju praznina koje su ostavile SAD posle odbacivanja svoje prethodne liderske pozicije u međunarodnim organizacijama.
Tenzije u Evropi
Širenje pandemije koronavirusa prouzrokovalo je pustoš „jedinstvene Evrope“ pošto Unija nije pokazala solidarnost sa najugroženijim državama članicama, kao što je bio slučaj sa Italijom.
Zatvaranjem granica u pokušaju da spreče širenje epidemije pokazala se sebičnost država koje su ugrozile dva stuba na kojima EU počiva – šengenski prostor i jedinstveno tržište.
Napuštena od SAD, žudeći za Kinom i u „hladnim“ odnosima sa Rusijom, EU još uvek veruje u multilaterizam, ocenjuju autori. Ali, ako želi da utiče na razvoj pravednijeg i sigurnijeg postkriznog poretka, EU će morati sama organizovati sopstvenu ekonomsku obnovu, uz veću solidarnost država članica.
Pandemija takođe naglasila i podele u strukturama EU, produbljujući postojeće tenzije između najjače pogođenih južnih država poput Italije i Španije i finansijski jačeg severa Evrope.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uputila je Italiji 16. aprila „iskreno izvinjenje“ jer su se mnogi Italijani naljutili zbog percipiranog nedostatka pomoći koju je trebalo da dobiju prvih dana izbijanja epidemije u martu, a u to vreme su države članice EU otezale sa slanjem maski i druge zaštitne opreme.
„Potrebna nam je istina o našim postupcima“, rekla je ona uz konstataciju da je EU postala „svetsko srce solidarnosti“ naglašavajući „napore institucija EU i zemalja članica na distribuciji medicinske opreme i postizanju ugovora o finansijskom oporavku“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
