MMF pohvalio srpsku privredu

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum otvoren je na Kopaoniku, a predsednik organizatora Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je govoreći o ključnim događajima između dva foruma ukazao da je privreda zapadnog Balkana lane ostvarila značajno slabije rezultate u odnosu na 2021. godinu.

„U prvoj polovini prošle godine rast ekonomske aktivnosti je bio na zavidnom nivou da bi u drugom polugodištu pozitivni trend bio prekinut a u ovom trenutku je teško odrediti ukupni rast u prošloj godini, ali se sa sigurnošću možemo reći da neće biti veći od 2,7 odsto što je dva i po puta manje u odnosu na 2021. godinu“, rekao je Vlahović.

Istakao je da se prognoze rasta za tekuću godinu kreću u rasponu od 2,2 do 2,6 odsto a što se Srbije tiče naveo je da je naša zemlja lane ostvarila rast od 2,3 odsto, što je skoro duplo manje od projektovanog, da je industrijska proizvodnja porasla za 1,5 odsto, dok je ukupni deficit na kraju godine iznosio svega 3,3 odsto.

Prema njegovim rečima, za ovu godinu je planiran deficit od 3,9 odsto BDP, što je s obzirom na ulazne parametre verovatno dostižno, ali je upitno postizanje rasta od 2,5 odsto, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg lanjskog kvartala.

Vlahović je ocenio da je vreme pred nama prepuno izazova i da su rizici prisutni i nažalost teško predvidivi i merljivi.

Među onima na koje možemo uticati naveo je reafirmaciju našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturiranja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS.

Istakao je i da nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala.

„Posmatrano iz fiskalnog ugla makroekonomski agregati preneti iz prošle godine su s obzirom na okolnosti solidni i zadovoljavajući i ako ove godine ostvarimo rast od dva odsto, održimo fiskalni deficit ispod četiri odsto BDP a javni dug ispod 60 odsto BDP, to će se kvalifikovati kao uspeh“, rekao je Vlahović.

Naglasio je da srpska privreda prema oceni MMF-a ima dobre mehanizme zaštite od rizika, a to su pre svega visoke devizne rezerve, umerena visina spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor a da je tako svedoči nepromenjeni rejting Srbije od strane međunarodnih agencija.

Ocenio je na kraju da je veoma važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, ohrabruje novi stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) usmeren na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnost i jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz reforme u domaćem energetskom sektoru, te zaštita najranjivijih kategorija stanovništva“, zaključio je Vlahović.

Guvernerka poziva na jedinstvo

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom raskršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike.

„Ovo je vreme kad je jedinstvo, bez obzira na razlike, neophodno, kao i solidarnost i saradnja, bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priliku da u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo“, rekla je Tabakovićeva.

Istakla je da je i tokom 2022. godine, koju su obeležili veliki izazovi, pokazala da imamo i znanje i želju da jačamo stubove otpornost srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu.

Sjajan posao

Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Indermit Džil, izjavio je da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost. Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg KBF, u obraćanju je naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove.

„Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sad je najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad“, istakao je Džil.

Humanitarni karakter

Vlahović je pozvao kompanije i pojedince koji to do sad nisu uradili da se pridruže akciji pomoći Siriji i Turskoj posle zemljotresa koji se u ovim zemljama dogodio pre mesec dana i naveo da je Savez ekonomista svoj prilog već uplatio na namenski račun Unicefa.

Brojni gosti

Otvaranju su prisustvovali ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, francuski ambasador Pjer Košar, britanska ambasadorka Šan Meklaud, kao i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.