Materhorn vibrira

Materhorn, šesti po visini vrh u Alpima, ne miruje. Ovo su tek nedavno dokazali članovi ekipe naučnika na osnovu podataka koje su dobili od najmodernijih superosetljivih seizmometara, koje su postavili na vrhu, u sredini i u podnožju. Na svake dve sekunde ovaj švajcarski alpski div se zaljulja, ali su te vibracije toliko minimalne da su sve do skoro bile tajna za naučnike kojima je sada tehnika pomogla da izmere i opišu ove pokrete, pa se pokazalo da se zbog uticaja zemljotresa vrh pomeri za jedan milimetar. Ali i bez potresa vibrira svake druge sekunde i pokrene se za nekoliko milionitih delova milimetra.

Ti pokreti su maleni, ali su realni i stalni, kažu stručnjaci.

Za ovu priču o otkriću vibriranja Materhorna zaslužni su naučnici sa ETH iz Ciriha, njihove kolege iz Minhena i Sjedinjenih Američkih Država. Šef ekipe je profesor Džefri Mur sa Univerizeta Juta koji je u tekstu objavljenom na stručnom portalu „Nauka direktno“ objasnio da pomenute niskofrekventne vibracije izaziva planetarna energija koju stvaraju svi zemljotresi koji se dogode bile gde na svetu. Drugi izvor su morski talasi sa svih okeana.

– To je ton zemlje koji mi svojim čulima ne osećamo i ne čujemo. Ti pokreti jesu minimalni, ali su stalni – kaže profesor Mur koji vibracije planina izučava širom sveta.

Zanimljiv podatak je da su na vrhu Materhorna vibracije 14 puta jače nego u podnožju ovog diva. Pritom je reč o već spominjanim milionitim delovima milimetra.

Tim koji je rukovodio Mur, helikopterom je preneo do vrha seizmometar veličine šolje za kafu, objasnio je Samjuel Veber, istraživač sa Instituta za ispitivanje snežnih padavina i lavina koji se nalazi u Davosu. Dodao je da se taj uređaj snabdeva strujom dobijenom od Sunca.

I na kraju koja reč o ovom vrhu kao turističkoj atrakciji. Materhorn je pravi magnet za goste sa raznih strana sveta. Leti i zimi je meta posetilaca, a domaćini su se pobrinuli da im pored prirode koja je poklonila nezaboravni pogled na veličanstveni vrh, pruže i vrhunske uslove za odmor na snegu ili leti za šetnju. Vozovi stižu do podnožja, tu je i žičara, brojni hoteli u mondenskom ski-centru Cermat.

Migrant iz Afrike

Ova kamena piramida visoka 4.478 metara svojim stranicama se oslanja na sve četiri strane sveta: severna se spušta ka dolini Cermat, istočna ka prevoju Teodul, južna ka italijanskom Červizu, a zapadna ka švajcarsko – italijanskoj graničnoj liniji. Planinski venac kojem pripada nastao je pre 30 miliona godina kada se afrička tektonska ploča sudarila sa evropskom, mada je „sudar“ prejaka reč jer se te dve ploče pokreću svega desetak centimetara godišnje. Ipak, reč je o tome da su Alpi samo deo venca koji vodi od Atlasa u Maroku sve do Kavkaza.

Pritom je Materhorn – afrički „migrant“ u Evropi, kažu naučnici: podnožje i planina su evropski, a vrh je afrički, pa je on po visini 12. u Africi (u Švajcarskoj je šesti).

Grobnica alpinista

U pokušajima da osvoje vrh Materhorna živote je izgubilo više od 500 alpinista. Najuporniji i najodvažniji je bio Englez Edvard Vajmper koji se 1865. prvi popeo na vrh stene koja dodiruje nebeske visine, mada je prilikom tog uspona ostao bez četvorice pratilaca koji su poginuli.

Troimeni vrh

Švajcarci svoj ponos od planine nazivaju Materhorn, Italijani su ga krstili kao Monte Červino, a Francuzi Servin.