"Nakon konsultovanja sa zemljama članicama, sa žaljenjem vas obaveštavam da nisam u mogućnosti da razmotrim vaš zahtev i moram da ga odbijem", piše u već spremnom pismu Ketrin Ešton, šefice diplomatije EU adresiranom na vladu u Bernu u koje je redakcija ženevskog dnevnika "L Tan" imala uvid.
U pismu se dodaje da bi bilo kakvo novo pregovaranje odrednica ugovora o slobodnom kretanju s ciljem uvođenja kvota "bilo u suštinskoj suprotnosti" sa duhom i slovom tog ugovora.
Upozorenje poslodavacaOrganizacije poslodavaca upozorile su vladu da bi u slučaju da se uvedu kvote moglo da dođe do nestašice radne snage, naročito u nekim usko specijalizovanim strukama. Sindikalna udruženja sa svoje strane ocenila su da bi masovni povratak sezonaca mogao da dovede do znatnog pada zarada. |
Inicijativu, koja je tesnom većinom pobedila na februarskom referendumu, pokrenula je populistička Narodna partija, najdesnija stranka u parlamentu tražeći da se uvede strog sistem kvota za strance koji u Švajcarskoj borave duže od četiri meseca.
Vlada u Bernu našla se u vrlo složenom položaju jer je po ustavu obavezna da u roku od tri godine sprovede rezultat referenduma čak i kada je on, kao što je to sada slučaj, suprotan međunarodnim ugovorima koje je potpisala.
Za uvođenje kvota vlada ima još dve i po godine na raspolaganju. Dotle će o ovoj meri morati da se organizuje rasprava i glasanje u Parlamentu (Nacionalnom savetu) i Senatu (Državnom savetu).
Između raskidanja ugovora sa EU i sprovođenja februarskog referenduma izlaz za vladu u Bernu je možda novi referendum. Posle odbijanja EU da uopšte razgovara o kvotama za strance, sve je verovatnije da bi Bern mogao da se odluči na novi referendum kojim bi se od građana tražilo da se izjavne za ili protiv bilateralnih ugovora sa EU među kojima je i ugovor o slobodnom kretanju.
Uprkos trvdnjama Narodne partije, zvanične švajcarske statistike pokazuju da je slobodno kretanje od 2002. godine značajno doprinelo rastu zaposlenosti u ovoj zemlji. Prošle godine u Švajcarsku je ušlo rekordnih 66.000 stranaca iz EU uglavnom da bi našli posao ali to nije izazvalo rast nezaposlenosti koja je uvek na otprilike istom nivou još od 90-ih godina.
Inicijativa Narodne partije u februaru je ipak dobila podršku najverovatnije zbog činjenice da su niži srednji slojevi prečesto izloženi nelojalnoj konkurenciji iz istočnoevropskih zemalja koja pristaje da iste poslove ilegalno radi za veoma niske satnice. Ovi slučajevi najčešći su u oblasti građevinarstva i uslužnih delatnosti. Paradoksalno na jednom drugom referendumu glasači su odbacili predlog o uvođenju najniže zarade od 4.000 franaka mesečno.
Iz EU u potrazi za poslom dolaze uglavnom stručnjaci. Više od polovine njih ima univerzitetske diplome, a samo njih 14 posto su nekvalifikovani radnici.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
