Giganatosaurus je jedan od najvećih ikada otkrivenih dinosaurusa mesoždera. Imao je dužinu od oko 13 metara, masu od oko 8 tona i visinu u grebenu oko 4 metra, gabariti koji su ga cementirali kao jednog od najvećih kopnenih ubica svih vremena.
Trenutno znanje u paleontološkim krugovima ga plasiraju na drugo mesto, tik iza Tiranosaurus-reksa, mesojeda sa čijim su smrtonosnim karakteristikama čitaoci „Vesti“ već upoznati. Giganotosaurus je hodao na dve noge, imao je ogromnu glavu, dugu 1,8 metra, sa zubima dugim 20 centimetara. Radilo se o biću koje je živelo u periodu srednje krede, od pre 100 do pre 95 miliona godina, i to na tlu današnje Argentine, preciznije, Patagonije.
U blizini ostataka Giganotosaurusa pronađeni su i ostaci titanosaura, masivnih sauropoda, dugovratih dinosaurusa, što navodi na zaključak da su bili ubijeni od strane mesojeda. Moguće je da su predatori živeli u čoporima, što je dodatno uticalo na nivo opasnosti koju su nosili sa sobom. Pored veličine, Giganotosaurus je bio i poprilično brz za životinju svoje mase, jer su procene da je dostizao i 50 kilometara na sat.
Procenjeno je da je imao destruktivan ugriz, budući da je imao zube prilagođene otkidanju velikih komada mesa. Ipak, on je bio slabije snage od onog kod T-reksa, i to oko tri puta. Sam naziv Giganotosaurus, inače, u prevodu znači „džinovski gušter“.
Veliko otkriće
Fosili Giganotosaurusa su pronađeni 1993. godine, što je u tom trenutku predstavljao bauk u svetu paleontologije, jer je posle dosta vremena, nađen predator koji je mogao da bude konkurentan poznatijem severnoameričkom dinosaurusu mesojedu, Tiranosaurusu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
