Koliko dugo Putin može da finansira rat?

Moralni pritisak na Nemačku da prestane da uvozi rusku energiju raste. Kakav bi bio finansijski učinak i koliko bi uticalo na mogućnost Rusije da finansira rat u Ukrajini?

sve je žešća rasprava o momentalnoj obustavi uvoza nafte i gasa iz Rusije. Time bi se, argumentuju zagovarači te mere, zaustavilo finansiranje Putinovog rata u Ukrajini.

Nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) je izjavio da se pri donošenju odluke o tome radi o „sukobu između srca i glave, između emocija i procene“. S jedne je strane pitanje može li Nemačka održati snabevanje energijom bez ruskog gasa i nafte. A s druge je strane tu i pitanje kakav bi bio stvarni učinak takve zabrane uvoza na Kremlj.

– Nabavka najskupljih stvari u ovom ratu – tenkova, raketa ili aviona – obavljena je proteklih godina i decenija, i već je sve plaćeno – objašnjava Janis Kluge, stručnjak za Rusiju iz berlinske fondacije nauka i politika (SEP) u intervjuu za nemački javni servis ARD.

Jedini tekući troškovi su troškovi plaćanja potrošnog materijala kao što su nafta ili dizel.

– To za Rusiju trenutno uopšte nije problem – kaže Kluge.

On procenjuje da su dodatna plaćanja iznad normalnog vojnog budžeta, kao što su dodaci za vojnike ili prevoz, relativno mali iznos od oko 10 do 20 miliona evra dnevno.

Stvarno velika ulaganja su obavljena u prošlosti, napominje Kluge – uz pomoć Zapada.

– Već smo dali svoj finansijski doprinos ratu. Svojim uvozom energije tokom proteklih godina i decenija omogućili smo Rusiji da se naoruža – rekao je ekonomista.

Prihodi od izvoza

Samo od nafte i naftnih derivata Rusija je prošle godine ostvarila prihod od oko 180 milijardi dolara. Tome valja dodati oko 64 milijarde dolara od prirodnog gasa. Samo je Nemačka u januaru iz Rusije uvezla naftu i prirodni gas u vrednosti od 2,6 milijardi evra.

Prema podacima istraživačke organizacije Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), članice EU od početka rata plaćaju 430 miliona evra dnevno za gas i 230 miliona evra za naftu i naftne derivate. Ukupno je tokom invazije iz EU u Rusiju poteklo više od 15 milijardi eura za fosilna goriva.

Prema riječima stručnjaka Klugea, zemlja sada zarađuje gotovo milijardu evra dnevno:

– Mi ne finansiramo direktno rusku vojsku, ali finansiramo ruski državni budžet zajedno s drugim uvoznicima. A između 20 i 25 posto ruskog budžeta namenjen je vojsci.

I dalje se plaća

Već prilikom vađenja nafte i gasa, ruske firme poput Gasproma i Rosnjefta moraju državi da plaćaju porez na proizvodnju. Ako se energenti izvoze, plaća se i izvozna carina. „Ove dve komponente plaćaju izvoznici ruskoj državi u rubljima i vezane su za cenu na svetskom tržištu. Što su nafta i gas skuplji, to je veći udeo koji završava u državnom budžetu“, objašnjava Kluge.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek u Kataru i Emiratima traži alternative ruskom gasu. Ali, kaže, ništa ne može preko noći i upozorava: embargo na ruski gas značio bi hladne radijatore i udar na nemačku privredu.

Uz to, državne korporacije dele dividende i plaćaju porez na dobit. „Sve to zajedno čini više od 50 posto ruskog državnog budžeta”, kaže Kluge.

Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija ima pristup ovim deviznim prihodima i tako može da stabilizuje rublju.

Razlog: dve važne banke, Gasprombank i Sberbank, nisu pogođene isključenjem iz SWIFT-a. „Preko tih banaka se trenutno obavlja plaćanje gasa i nafte. Tim novcem se naravno onda može finansirati uvoz industrijske robe iz celog sveta“, kaže Kluge.

Finansijski, embargo kratkoročno ne nanosi štetu

No, čak i bez pristupa tom novcu Kremlj bi mogao nastaviti rat, smatraju stručnjaci.

– Ruska industrija oružja uglavnom je samostalna – kako u pogledu sirovina tako i u pogledu fabrika ili inženjera – kaže Marcus Kojp, predavač vojne ekonomije na Vojnoj akademiji (MILAK) na ETH Cirihu.

Ona bi funkcionisala i bez prihoda od energije. A nafta, dizel i kerozin koji su potrebni ruskoj vojsci u potpunosti su domaće proizvodnje. Rusija proizvodi oko tri miliona barela nafte dnevno za svoje potrebe. Prema Kojpu, isporuke Rosnjefta stoga ne zavise od izvoznih transakcija ili deviznih prihoda.

– Kada se radi samo o logističkoj mogućnosti vođenja rata u Ukrajini, Rusija bi ga mogla voditi unedogled.

Stoga, čisto finansijski gledano, obustava uvoza nafte i gasa ne bi imala uticaj na rat.

– U svakom slučaju narednih nekoliko meseci Rusija ne zavisi od tih prihoda – naglašava Kluge.

Ali ako to postane višegodišnji rat ili ako se proširi, novac bi mogao postati relevantan.

– Čak i ako mi sada ne finansiramo rat u sledećih nekoliko meseci, nastavkom uvoza energenata financiraćemo nabavku oružja u narednim godinama.

Embargo i nada u nezadovoljstvo građana Rusija

Prekid uvoza gasa i nafte bi ipak i na kraće staze štetilo Putinu „jer sankcije imaju različite mehanizme delovanja”, objašnjava Kluge. Osim financijske funkcije, stvara se nešto o čemu se s Rusijom može pregovarati.

– Embargom povećavamo pritisak na ruski budžet na vrlo nespecifičan način i otežavamo život Putinu.

U tom slučaju bi država morala da izvrši preraspodelu sredstava iz budžeta, verovatno bi došlo do smanjenja socijalnih davanja i subvencija firmama. To na kraju stvara pritisak unutar zemlje i postaje podsticaj za promenu ponašanja.

– U kombinaciji s ruskim gubicima u Ukrajini i međunarodnom izolacijom, ovako nešto može imati težinu – naglašava Kluge.

– Kada bi izostao dotok novca iz izvoza nafte i gasa, Rusija bi imala ozbiljne probleme s budežtom – slaže se Kojp.

Ali dok god su cene nafte i gasa visoke kao sada, Kremlj to može kratkoročno da izdrži. Ako se želi pravi pritisak na Putina unutar Rusije, mnoge zemlje bi morale da istovremeno bojkotuju, tako da obim ruskog izvoza naglo padne, ili bi pale cene, smatra Kojp.

Mogu li recesija i inflacija okončati rat?

Veći uticaj na tok rata, smatra nemački stručnjak, imaće bankarski i finansijski sistem – s jedne strane inflacija, a s druge strane brzi kolaps tržišta novca. To bi moglo uticati na civilno društvo i obezvrediti štednju. Upitno je, međutim, da li bi takvo nezadovoljstvo bilo dovoljno da se išta politički promeni.

Ali ekonomski mehanizmi deluju, objašnjava vojni ekonomista. „Veliki problem je blokiranje deviznih rezervi centralne banke“, kaže Kojp.

Ruska centralna banka nema više velike mogućnosti da interveniše u monetarnoj politici, a istovremeno ima dva problema koja se ne mogu rešiti istovremeno: recesiju i inflaciju od preko deset posto. „Što se više bori s recesijom, to je inflacija gora – i obrnuto.”

Istovremeno zbog visokih kamata, preko 20 posto, mnoge privatne firme i domaćinstva uskoro bi mogli imati probleme s otplatom kredita. To bi moglo dovesti do gubitka poverenja među bankama, nelikvidnosti, i na klraju bi morala uskočiti država da ih spasi, kaže Kojpp.

Ruska privreda bi se tada moglo smanjiti za 10 do 20 posto u roku od godinu dana, a to bi predstavljalo ozbiljan problem za državni budžet. Upitno je međutim, da li bi zbog toga Rusija zaista ostala i bez novca za rat.