„Pregovori Ukrajine i Rusije ulaze u novu fazu koja pokazuje da raste svest u Ukrajini da prekid rata i povlačenje ruskih snaga nije moguće bez ostvarivanja određenih ruskih ciljeva“, ocenjuje nekadašnji diplomata Zoran Milivojević i navodi da ukrajinsko rukovodstvo počinje da shvata da ishod rata, kada je reč o ukrajinskim interesima zavisi od dogovora na relaciji Kijev-Moskva.
On, takođe, smatra da ne treba očekivati da će Rusija učiniti bilo kakve ustupke Evropi i da će insistirati na plaćanju ruskog gasa u rubljama jer je to, kaže, argument Moskve u otporu prema sankcijama zapada.
Milivojević kaže da su na nedavnom sastanku ruske i ukrajinske delegacije u Istanbulu prvi put pokrenuta suštinska pitanja od kojih, kako kaže, zavisi razvoj i ishod rata i sudbina Ukrajine.
Ukrajinska strana je, navodi, prvi put ponudila razgovor o strateškim pitanjima koja se tiču ruskih ratnih ciljeva, kao što su status Ukrajine i njen neutralan položaj u odnosu na NATO, ali i pitanje Krima i teritorija Donjecka i Luganska.
– Ukrajina je ta koja trpi najveću štetu od rata i mislim da je to sazrelo u rukovodstvu Ukrajine, bez obzira na stav zapada, i da to odražava ponuda koju je Ukrajina dala u Istanbulu – kaže Milivojević.
Međutim, kako kaže, ruski ratni ciljevi podrazumevaju obaveznu neutralnost Ukrajine, rukovodstvo koje neće do kraja biti antirusko, promenu ukrajinskog ustava i izbacivanje NATO iz Ustava, vraćanje ruskog jezika i svega ono što obezbeđuje strateške interese Rusije kada je reč o ruskom narodu u Ukrajini.
Milivojević smatra da neće moći da se pregovara o statusu Krima koji Moskva smatra delom ruske teritorije što je, kaže, i pravno zaokružila.
– U ustavnom, ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu to je tema o kojoj Rusija neće razgovarati i taj deo ponude ukrajinske strane nema šanse za uspeh – smatra Milivojević.
Kada je reč o teritoriji Donjecka i Luganska, Milivojević navodi da je jedan od ciljeva ruske intervencije da se te teritorije zaokruže u administrativnim granicama, onako kako je urađeno u Ukrajini.
– To odgovara onome što je Rusija priznala. Da li tu ima elemenata za pregovore, to treba videti. Rusija neće odustati od tog priznanja i insistiraće na formuli koja postoji u slučaju Gruzije gde su dve otcepljene teritorije, Južna Osetija i Aphaziju. Insistiraće na tom modelu, a da li će Ukrajina na to pristati, ostaje da se vidi – kaže Milivojević.
On očekuje da će Rusija odbaciti predlog oko Kijeva i bilo kakvog drugog statusa Ukrajine, osim kao vojno neutraolne države koja neće ulaziti u NATO, a nije vojno sposobna da ugrožava Rusiju na bilo koji način.
Kako kaže, problem je što Ukrajina ne pregovara i ne nastupa suvereno već je pod uticajem i pritiskom Vašingtona i NATO-a koji, ističe Milivojević, utiču na produžetak rata i njegovo odvijanje i na buduću poziciju Ukrajine.
Prema oceni Milivojevića, interes zapada je dvostran, pre svega da se sukobi nastave i da se Rusija dalje iscrpljuje i da se u političkom i ekonomskom smislu dalje diskredituje i slabi, a da pozicije zapada preko Ukrajine, u odnosu na Rusiju, budu i dalje čvrste.
– Drugo, veliki je pritisak na ukrajinsko rukovodstvo i predsednika Volodimira Zelenskog da ne pristaje na ustupke Rusiji kada se radi o teritorijama , eventualnoj vojnoj predaji i prihvatanju pregovora na platfprmi ruskih interesa. Otvoreni su problemi, a jedino što je dobro je da, ipak, traju neki pregovori – kaže Milivojević.
Dodaje da po završetku rata predstoje pregovori na relaciji Moskva-Vašington-NATO o budućoj bezbednosnoj konfiguraciji u Evropi i podeli interesnih sfera u Evropi i linijama razgraničenja uticaja i odnosa Rusija-NATO.
Ističe da je, s druge strane, Evropa još uvek u drugom planu i da se pokazala politički nezrela i neorganizovana da sagleda i da ima u vidu svoje interese što je, smatra Milivojević, odraz stanja u EU posle izlaska Velike Britanije i odsustva lidera i konsenzusa oko određenih strateških pitanja.
Na pitanje da li se zaoštrava situacija na ekonomskom polju budući da je Moskva donela uredbu da se ruski gas plaća u rubljama, što pojedine evropske zemlje odbijaju, Milivojević kaže da će Rusija insistirati na tome jer je to njen argument u otporu prema sanckijama zapada.
– Ne treba očekivati, posle Putinove uredbe, da će Rusija učiniti bilo kakve ustupke Evropi, vezano i za energente i za hranu – kaže Milivojević.
Napominje da je ukrajinsko-ruski sukob otvorio dva značajna pitanja za Evropu – pitanje energije i hrane.
– Evropa već trpi posledice koje će doći do izražaja na leto i sledeće zime. To je ključni momenat i motiv da se Evropa osvesti i da počne da vodi računa o sebi. Zaboravlja se da su u Evropi bila dva svetska rata, da je Evropa trpela štetu i da će i ovog puta trpeti najveću štetu, posle Ukrajine – zaključuje Milivojević.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
