Bliski kontakti sa predstavnicima bezbednosnih organizacija na Kosovu i u Srbiji su ključ za garantovanje stabilne bezbednosti na Kosovu i regionalne stabilnosti, rekli su u Kforu i tako odgovorili na pitanje da li ova vojna misija ima opciju da obnovi Kopnenu zonu bezbednosti u širini od pet kilometara, što je nedavno zatražio premijer Kosova Aljbin Kurti, prenosi Koha.
Misija Kfora ne vidi mogućnost obnavljanja zone bezbednosti sa Srbijom, što je premijer Kurti zatražio prošlog vikenda, ističe portal.
„Kopnene i vazdušne bezbednosne zone stvorene Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojnotehničkim sporazumom iz 1999. godine potpuno su relaksirane 2015. godine“, navodi se u odgovoru Kfora.
Iz te misije su ukazali i na radnje koje se preduzimaju u cilju garantovanja bezbednosti.
„Kfor ima vidljivo i fleksibilno prisustvo i pomno prati situaciju. Nastavljamo da ispunjavamo mandat UN – na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999 – da doprinesemo održavanju mirnog i bezbednog okruženja za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u bilo koje vreme i na nepristrasan način“, navodi se u odgovoru Kfora.
Navode i aktivnosti koje sprovode sa različitim akterima, a koje smatraju bitnim za održavanje regionalne stabilnosti.
„Kfor deluje kao treći bezbednosni odgovor, u bliskoj saradnji sa Kosovskom policijom i misijom EU za vladavinu prava (Euleks), koji su prvi i drugi bezbednosni odgovorni. Takođe, komandant Kfora ostaje u bliskom kontaktu sa svim svojim ključnim partnerima, uključujući predstavnike bezbednosnih organizacija na Kosovu i načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga Srbije. To je ključ za garantovanje stabilne bezbednosti na celom Kosovu i za održavanje regionalne stabilnosti“, navodi se u odgovoru Kfora.
Sagovornici Kosovo onlajna ocenili su da će kosovski premijer teško dobiti podršku za ovu ideju.
Uvereni su da ovo jeste deo predizborne kampanje i ukazuju da prvenstveno treba imati na umu da je povratak srpskih oružanih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti bio rezultat evolucije odnosa Srbije sa zemljama Zapada i da je do toga došlo jer je u periodu posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma KZB postala teren za delovanje ekstremista.
Kurti je, inače, 5. oktobra na sastanku Generalnog saveta Pokreta Samoopredeljenje istakao da za normalizaciju odnosa sa Srbijom treba da postoji potpis sporazuma kao garancija namere i volje obe strane, kao i da bi ponovo trebalo da se uvede Kopnena zona bezbednosti u širini od pet kilometara.
