Kako je EU vojska postala nova tačka razdora Zapada?

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog potencijalnog osnivanja Evropske vojske, rekavši da bi vojne snage u kojima bi učestvovale samo zemlje EU imale potencijal da „podele Evropu“ i rastegnu „oskudne“ resurse od biliona (hiljadu milijardi) dolara koje Alijansa ima na raspolaganju.

U intervjuu „Telegrafu“, Stoltenberg je rekao da se ne protivi „većim evropskim naporima u odbrani“, ali je upozorio da bi snage EU za brzo reagovanje poput onih za koje se nedavno zalagao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borel bile štetne za Alijansu.

Na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Sloveniji u četvrtak, Borel je sugerisao da bi nedavni dramatični događaji u Avganistanu, uključujući neočekivano brzi kolaps vlade koju podržava Zapad i haotično povlačenje zapadnih trupa, mogli poslužiti kao katalizator za EU da uspostavi sopstvenu zajedničku odbranu, uključujući i stvaranje snaga za brzo reagovanje.

– Ponekad postoje događaji koji su katalizator istorije, koji su prekretnica i mislim da je Avganistan jedan od ovih slučajeva – naglasio je Borel.

Prema izveštajima, nove evropske snage za brzo reagovanje mogle bi da obuhvate do 20.000 vojnika i omogućilo bi im se brzo raspoređivanje bilo gde u svetu. Očekuje se da će nacrt predloga o takozvanim „snagama za brzo dejstvo“ biti predstavljen u novembru.
Ideja o evropskoj vojsci nezavisnoj od NATO koga predvode SAD prisutna je od ranih pedesetih, ali je uglavnom zaboravljena tokom Hladnog rata. Koncept se ponovo pojavio potpisivanjem Lisabonskog ugovora iz 2007. godine, koji je predlagao odbrambenu integraciju država članica EU. Nemačka i Francuska nedavno su podržale tu ideju.

U intervjuu za „Telegraf“, Stoltenberg je izrazio zabrinutost zbog te ideje.

– Pozdravljam veće evropske napore u odbrani, ali to nikada ne može zameniti NATO i moramo se pobrinuti da se Evropa i Severna Amerika udruže. Svaki pokušaj slabljenja veze između Severne Amerike i Evrope neće samo oslabiti NATO, već će podeliti Evropu – rekao je Stoltenberg.

On je priznao da se „ovde delimično radi o novcu“, ističući da 80 odsto troškova za odbranu NATO potiče od „saveznika koji nisu iz EU“, među kojima su glavne Sjedinjene Države.

Stoltenberg je dodao da po njegovom mišljenju članice NATO koje nisu članice EU pomažu odbrani Unije.

– Reč je o geografiji – Norveška i Island na severu, Turska na jugu, SAD, Kanada i Velika Britanija, na zapadu, neophodni su za odbranu Evrope. Ali reč je i o politici, a svako slabljenje transatlantskih veza takođe će podeliti Evropu – ocenio je on.

Generalni sekretar NATO tvrdi da bi stvaranje „paralelnih struktura“ i napori da se „duplira komandna struktura“ samo poslužili „slabljenju naše zajedničke sposobnosti za zajednički rad“, s obzirom na „oskudne resurse“ koje savez ima. Priznao je da NATO još nije raspravljao o bilo kakvim detaljnim ili konkretnim predlozima o evropskoj vojsci.

Odbacivanje krivice za avganistanski debakl

Stoltenberg je takođe pokušao da odbaci krivicu NATO za dramatičan kolaps avganistanske vlade, sugerišući da je neočekivano brza pobeda talibana (organizacija zabranjena u Rusiji) „naravno povezana sa činjenicom da su saveznici NATO odlučili da prekinu vojnu misiju u Avganistanu“, kao i sa neuspehom bivših političkih i vojnih lidera Avganistana, uz navodni nedostatak logističke podrške avganistanskoj vojsci.

Stoltenberg je okrivio Pakistan, rekavši da se „mora postaviti mnogo pitanja“ o tome da li je Islamabad vojno pomogao talibanima i napomenuo da je „poseban odnos“ između militanata i Pakistana „naravno, deo priče“.

Ocenio je da je „nakon velikih ulaganja u avganistanske snage bezbednosti više od 20 godina“, bilo „razumno“ očekivanje NATO „da bi one mogli duže da pružaju otpor talibanima“. Stoltenberg je otkrio da je alijansa pokrenula „proces naučenih lekcija“ osmišljen da ponudi „jasnu i poštenu“ analizu neuspeha Alijanse u Avganistanu tokom višegodišnjeg prisustva i potrošnje od najmanje jednog biliona dolara (prema drugim procenama čak 2,2 biliona dolara). On je, međutim, dodao da će ovaj proces uključivati „prepoznavanje dobiti koju smo postigli ovih godina“, ali nije precizirao koja je to „dobit“.
Usled ponižavajućeg povlačenja Alijanse iz zemlje, Stoltenberg preporučuje da bi „cela međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu“, sada trebalo da „radi“ kako bi sprečila da Avganistan ponovo postane sigurno utočište za terorističke grupe.

Sjedinjene Države i njihovi NATO i drugi zapadni saveznici napali su Avganistan krajem 2001. godine, nakon terorističkih napada 11. septembra, pod izgovorom da su talibani odbili da predaju vođu terorističke Al Kaide (organizacija zabranjena u Rusiji) Osamu bin Ladena. Bin Laden je ubrzo pobegao u Pakistan, a navodno su ga ubile američke mornaričke foke u maju 2011. godine i bacile njegovo telo u Indijski okean. Za skoro 20 godina koliko su SAD i njihovi saveznici okupirali Avganistan, ubijeno je čak 100.000 avganistanskih civila, više od 70.000 pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti, desetine hiljada talibanskih boraca, preko 3.500 vojnika zapadne koalicije i više od 4.000 zapadnih plaćenika, prenosi Sputnjik internešnal.