Kako EU i NATO mogu da spreče Trampa da preuzme Grenland?

Trampova administracija uporno tvrdi da SAD treba da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, navodeći kao razlog „nacionalnu bezbednost“ i upozoravajući da će „nešto preduzeti“ u vezi s tom teritorijom, „sviđalo se to njima ili ne“.

To stavlja Evropsku uniju i NATO u nezavidan položaj jer, iako Grenland kao samoupravni deo Danske nije članica EU, Danska jeste, a arktičko ostrvo pokriveno je garancijama odbrambenog saveza kroz njeno članstvo, piše „Gardijan“.

Evropski lideri oštro su branili suverenitet i teritorijalnu celovitost Grenlanda i Danske, no zasad ne postoji jasna strategija kako odvratiti Trampa ili kako odgovoriti ako on povuče potez. Američki državni sekretar Marko Rubio trebalo bi da se u sredu sastane sa danskim i grenlandskim ministrima spoljnih poslova, međutim, danski ambasador u SAD, Jesper Meler Sørensen, i grenlandski izaslanik, Jakob Isbosetsen, već su započeli lobiranje kod američkih zakonodavaca.

Ekonomske sankcije

Evropska unija, kao tržište od 450 miliona ljudi, teoretski ima značajan ekonomski uticaj na SAD i mogla bi zapretiti merama u rasponu od zatvaranja američkih vojnih baza do zabrane kupovine američkih državnih obveznica. Najčešće se spominje instrument EU protiv prisile, koji Evropskoj komisiji daje ovlašćenja da zabrani američku robu i usluge, primeni carine i blokira ulaganja.

Međutim, za njegovu primenu potrebna je saglasnost država članica, koje se čine nesklonim tome zbog potencijalne ekonomske štete i želje da zadrže SAD kao saveznika po pitanju Ukrajine. Da bi pretnja sankcijama bila efikasna, Tramp bi morao verovati da je stvarna, što trenutno nije slučaj.

Bivši visoki zvaničnik UN Žan-Mari Geno napomenuo je da se Evropa oslanja na američke tehnološke kompanije: „Bilo da se radi o zaštiti podataka, veštačkoj inteligenciji ili softverskim ažuriranjima, uključujući i za odbranu, Evropa ostaje na milosti američke dobre volje.“

Ulaganje u Grenland

Ekonomija Grenlanda uvelike zavisi od godišnjih subvencija iz Danske, koje su prošle godine iznosile oko 530 miliona evra i pokrivaju otprilike polovinu budžeta. Trampova obećanja o „ulaganju milijardi“ mogla bi podataći EU da ponudi protivponudu kako bi ostrvo, za koje se smatra da bi u budućnosti moglo izglasati nezavisnost, zadržalo izvan američkog ekonomskog uticaja.

Raspoređivanje trupa

Prethodno navedene opcije zahtevaju vreme i nije sigurno da li bi zadovoljile Trampove ambicije. Američki predsednik izjavio je za „Njujork tajms“ da je američko „vlasništvo“ nad ostrvom „psihološki potrebno za uspeh“.

U radu za think tank Brojgel, Moreno Bertoldi i Marko Buti tvrde da bi vlade EU trebalo da „aktivno zaštite Grenland od američkog ekspanzionizma“ i predlažu da se, u dogovoru sa Kopenhagenom i Nukom, evropske trupe rasporede na ostrvu „kao signal evropske predanosti teritorijalnoj celovitosti Grenlanda“.

Iako to ne bi sprečilo američku aneksiju, znatno bi je zakomplikovalo. „Iako ne bi bilo potrebe za oružanim sukobom, prizor SAD koje zarobljavaju trupe svojih najbližih saveznika uništio bi američki kredibilitet, narušio njihov međunarodni ugled i snažno uticao na američku javnost i Kongres“, naveli su.

Nepoželjan rat

Portparol nemačke vlade izjavio je prošle nedelje da Berlin radi na planu koji uključuje „evropsko odvraćanje“, dok je francuski ministar spoljnih poslova spomenuo mogućnost raspoređivanja francuskog vojnog kontingenta.

Kapacitet EU za brzo raspoređivanje omogućuje mobilizaciju do 5.000 vojnika za odgovor na krize, što bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo promeniti američke kalkulacije. „Niko ne veruje da je rat između SAD i EU poželjan ili pobediv“, rekao je Sergej Lagodinski, nemački zastupnik Zelenih u Evropskom parlamentu.

„Ali, američki vojni potez protiv EU imao bi razorne posledice za odbrambenu saradnju, tržišta i globalno poverenje u SAD.“ To bi moglo naterati Trampa da dvaput razmisli.