Iz pelena u kolo

Hoću da delim pesmu, igru, hoću da ugostim druga – putokaz koji je, kroz program Festi folk, pred svoje članstvo postavio KUD Mladost, a doveo do okupljanja u Teatru „Žan-Dam“, u srcu Pariza, gde se čekalo u redu na ulaz u salu i – imalo se šta videti. Deca su zadivila sve. Odevenih u narodnu nošnju bilo ih je sedamdesetak, svi su iz grupe najmlađih, podmladak iz četiri KUD-a. Kao domaćini, mališani Mladosti su dočekali vršnjake Izvora, Bisera i „Jelene Anžujske“, a množili si ih sa bakama i dekama, mamama i tatama, bracama i sekama, tetama i čikama koji su aplauzom i povicima „bravo“ začinili ovaj lepi skup. Blago onome ko ima prijatelje, a još kad se okupe, radosti ima napretek.

Vežbali od septembra

Najobjektivnije i najpoštenije – niko od njih ne može se izdvojiti i uzvisiti, svi su dali sve od sebe. Bilo je i totalnih početnika, skakutali su, napredniji su poput pilića trčali levo-desno, ukrug, a oni, kao „stariji“, da su hteli – poleteli bi, ali zbog treme – nisu hteli. Neki su se u parove svrstavali, okreni-obrni, neki su već postali solisti. Oni koji bi se zbunili, zapleli, pogrešili ili, čak, opančić izgubili, širokim osmehom su se publici izvinjavali, a kad u polutami, u redovima naspram scene ugledaju nekog svog, odmah mu mašu, ponešto doviknu, još da mogu u krilo bi da im uskoče. Stvarno, svi su uživali.

Srbi bez kola ne mogu. S tim se rodiš. Kako drugačije objasniti da su ova dečica, tako reći, nikla u rasejanju, majstori čim utrče u kolo. Kosice im spletene u kikice, na vrh glave venčići, mašnice oko rukava, bluzice vezene, suknje tkane, čarape pletene, prsluci na „plećima“, šubare čupave, svi u opančićima kao u „diližansi snova“. Pri oblačenju su im pomagali stariji, a red je nabrojati umetničke rukovodioce i pomoćnike koji su ih učili prvim etno-koracima i narodnim običajima. Dakle, hvala: Valentini Ivović, Miljani Milenković, Aleksandri Podrapović, Aleksandru Popoviću, Tini Anđelković, Mladenu Babiću, Katarini Mijić, Aleksandri Mrđenović Ivović, Željku Ivoviću, Aleksandri Jeremić, Filipu Paunoviću, Suzani Milenković, Dragici i Slobodanu Kostadinović, Nini Anastasiji Puculović, Tanji Banićević, Nikoli Ivoviću, Nini Stojanović i Dušanu Cvetkoviću.

– Spremali smo se od septembra, jedanput nedeljno, u grupi je 25 mališana, najmlađi su četvorogodišnjaci. Svi vole probe. Teram ih da govore srpski, a njima lakše da iz džepa izvade francuski – u garderobi objašnjava Valentina Ivović (Mladost).

Program najavljuje Željko Ivović:

– Dve godine korona pauze. Sad smo dobili salu i priliku da pokažemo šta smo naučili. Srpski jezik je prioritet, srpski jezik je divan.

Dukati i šarene suknjice

Uloga voditeljke pripala je ljupkoj Divni Cvetković. Čim bi pomenula ime narednog ansambla, dečica bi istrčala. Golemo je nestrpljenje. Hopa-cupa, hajde, hajde, da igramo! Bunjevačke igre raspaljuje „Mini Mlad“, tako zovu pupoljke Mladosti. „Jelena Anžujska“ krenula sa: „Hajd’ povedi, veselo“. Bisera je mnogo na sceni, izlaze umotani u klupko, pa se poput vretena odmotavaju. Onda „Mini Mlad“ peva: „Daj da ljubim lice mlado, daj, Rado, bela Rado.“ Sledi Vlaška svita. Ili, Igre iz Vojvodine, suknjice šarene, široke, mnogo široke, lepše nisu ni na lutkama u izlogu. Na Izvoru svetlucaju niske dukata. Dugu horsku pesmu upamtili mališani „Jelene Anžujske“ cvrkuću: „To je naša Srbija.“

Jovanovići su iz Kragujevca. Miroslav ni da mrdne, zakovao je pogled za pozornicu, tamo su osmogodišnji Marko i šestogodišnja Sara:

– Nikad nisam imao elana za folklorna društva, a decu redovno dovodim, hoću da se druže. U početku je bilo teško, posle su se sprijateljili. Svi moji govore srpski, svake godine idu u Srbiju, sa mamom Daliborkom ostanu po dva meseca. Ne smemo korene da izgubimo.

Letica Živković, počasna predsednica KUD Mladost, bila je u publici. Sva je treperila:

– Sve su to moja deca. Za njih imam samo jednu ocenu – najbolji. Ova deca bolje razumeju muziku i kolo nego jezik i sve sam ponosnija kad vidim koliko se trude da govore srpski. Druženje im leži. Pomalo je naporno vežbati s najmlađima, previše su živi, jedan skrene, svi za njim. A i to je slatko. Sada vidim da su sve dobro savladali.

Do Letice je Zeničanka Mira Teskedžić. I njoj je lice ozareno:

– Meni su najdraži i najslađi ovi mali klikeraši, ono kad nogicama usitne. Svako je na svoj način meden. Od njih će biti pravi igrači.

Dobrica Filipović radnim stažom korača svetom pariske mode. I njoj se dopala vrteška ove dečice:

– Fenomenalni su. Prošetali su nas po bivšoj Jugoslaviji. Ja to doživljavam kao slogu, zajedništvo i to volim.

Umnožavajmo radost

Kako je Željko Ivović, jedan od čelnika Mladosti, otvorio ovaj Festi folk, tako ga je sa pohvalama i zatvorio:

– Hvala, drage mame što ste pomogle više od tata. Saradnju nastavljamo kroz naše nastupe svake godine, tako se naša prijateljstva uspinju na viši nivo, a prijatelja – nikad mnogo. Cilj je da se deca zbliže, pa vas pozivam: družimo se pesmom i igrom, umnožavajmo radosti i – idemo dalje, idemo napred!

Zadovoljna tetka

Gordana Milutinović je Kragujevčanka, tetka je folklorašima Ivani (12) i Igoru (9).

– Prelepo! – ocenjuje program.

Njen Igor na pitanje kako mu se kao učesniku dopala priredba, odgovara:

– Super!

A, jesi li ti bio najbolji?

– Nisam, baš, najbolji. Važno je da mi je Marko, evo ga, najbolji drug.

Evri na sigurnom mestu

Na ulazu u salu marljivo su radile blagajnice Dragica Kostadinović (Šabac) i Suzana Milenković (Svilajnac). Ulaznica je bila 15 evra, pa sve što su zaradili Mini Mlad i drugari, položile su u kasicu KUD Mladost.

– Novčić po novčić, a nikako da se maknemo od početka. Mladost bi htela, ali nikad neće imati svoju palatu – kroz pošalicu izjavljuje tandem „bankarki“.

Maksim, vatra živa

Maksim Tomić je jedini dečkić u grupi pčelica SKD Izvor. I, solista je. Ubrzava, skače, vatra živa i ne samo da to želi, već i mora. Naporno je, ali treba svakoj devojčici da se dopadne.