Najava kompanije Megle, koja posluje i kod nas, da će se povući iz Hrvatske, otvorila je mnoga pitanja, između ostalog i kako će to uticati na stanje u Srbiji.
– Ukoliko Megle poveća tražnju za sirovim mlekom u Srbiji to će doneti dobro našim farmerima – kaže za B92.net Sanja Bugarski iz Saveza odgajivača goveda.
Prema njenim rečima, to će pomoći i svim onim granama, kompanijama i ljudima koji žive direktno ili indirektno od proizvođača mleka – proizvođačima hrane za životinje, veterinarima, proizvođačima mehanizacije i opreme, stočarima i mnogim drugima.
Inače, specifičnost srpske mlekarske industrije je u tome što tek nekoliko mlekara čini preko 70 odsto proizvodnje svih mlečnih proizvoda u zemlji – Imlek, Mlekara Subotica, Mlekoprodukt, Sombor, Megle, Milk House, Kuč Company, Granice.
Ostatak su mlekare manjeg kapaciteta i zanatske mlekare sa manjom paletom proizvoda i dobrim kvalitetom, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.
– Strani kapital je zastupljen u 4-5 mlekara, a mali proizvođači su uglavnom vezani za HORECA sistem i prodaju „na vratima farme – objašnjava Budimović.
Iz ugla malog proizvođača
– Ako se čovek tome zaista posveti, od proizvodnje mleka može dobro da se živi – kaže za naš portal Đuro Jelić, proizvođač mleka iz Krajišnika, koji ima tridesetak krava.
Kako kaže, od prihoda je napravio najsavremeniju farmu u tom delu zemlje u koju je uloženo 40.000 evra, a opremljena je tako da ima što manje ljudskog rada.
Ovaj proizvođač ističe da su državne subvencije značajne, jer se po grlu dobija 25.000 dinara, za litar mleka premija sedam dinara, a po umatičenom grlu ima pravo na zakup jednog hektara zemlje po povoljnoj ceni. Na njegovoj farmi krave daju 6-7 hiljada litara mleka, kaže Jelić.
– Ovim se bavim 25 godina i nikad bolje nije bilo, mnogo bolje nego da radim u fabrici – naglašava Đuro.
Prema njegovoj okvirnoj računici, kada se uzmu u obzir ukupne subvencije (oko 75.000 dinara, naravno, zavisno od količine mleka koje daje jedna krava), tele koje se proda (oko 300 evra), i zarada od predatog mleka (oko 300.000), bruto prihod po kravi je 400.000 dinara, a polovina te sume ode na troškove.
Potrebno je naravno mnogo rada, ali se mora i maksimalno voditi računa da se ispune higijenski uslovi otkupljivača, kaže Jelić, koji ističe da 10 godina nije imao nikakvih problema pri predaji mleka, a sarađuje sa Imlekom.
Izvozimo jeftinije, a uvozimo skuplje proizvode
Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu i najveći izvoznik, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Postoje dva razloga zašto se mleko i mlečni proizvodi uvoze. Prvi je da pojedine mlekare u Srbiji imaju svoje firme i u drugim okolnim državama, kao i farme, odakle uvoze mleko u Srbiju na dalju preradu.
Drugi je da se pojedini proizvodi ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u nedovoljnim količinama, pa se tako moraju uvesti. U pitanju su npr. mleko u prahu, razne vrste sireva, određeni mlečni proizvodi.
Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz proizvoda od mleka u 2019. je iznosio oko 86.000 tona u vrednosti 96,6 miliona evra, što je 30,9 odsto više nego 2018. Razlog je velika ponuda jeftinijih proizvoda (polutvrdi sirevi) iz EU (68,3 miliona evra), a plasiranje ide preko stranih trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji.
Izvoz proizvoda od mleka u 2019. je realizovan u količini od oko 100.000 tona u vrednosti od oko 84,5 miliona evra. U zemlje CEFTA izvezeno je za 47 miliona evra, Rusku Federaciju 31,5 miliona evra, EU 5,3 miliona evra. Izvoz je bio veći u odnosu na 2018. za 19 procenata.
Prema odnosu količina–cena može se izvesti zaključak da izvozimo jeftinije a uvozimo skuplje proizvode.
Prostran: Mali proizvođači da se preorijentišu
Mlekarski sektor u Srbiji pod pritiskom je visoko subvencionisane proizvodnje, a pošto je tržište liberalizovano, ne možemo da se zaštitimo od uvoza mleka i mlečnih prerađevina, kaže za naš portal Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.
– Uvozimo mlečne prerađevine iz celog sveta – ističe on.
Osim toga, mlekarstvo u Srbiji deli sudbinu govedarstva, koje je sa dva miliona spalo na 700.000-800.000 grla, dodaje Prostran, tako da je uvoz mleka radi prerade neminovnost.
– Mali proizvođači moraju da se preorijentišu na specijalne proizvode, skupe sireve na primer, preko dobrih sireva ta bi grana mogla da se oporavi – smatra Prostran.
Prema njegovim rečima, mali proizvođači su fleksibilniji i lakše im je da prilagode proizvodnju prema onome što se traži na tržištu, ali je i za njih važno da imaju barem 30-40 odsto sopstvene proizvodnje mleka jer im to daje sigurnost.
– Pirotski kačkavalj bi mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu, na primer, ali njega treba zaštititi i promovisati – ističe Prostran.
Kako kaže, tu problem predstavlja i naše tržište, jer je platežno slabo, pa se najviše prodaju sirovo mleko i kiselo mleko i slično, dok je mala tražnja za ekskluzivnim proizvodima poput skupih i retkih sireva sa zaštićenim poreklom.
Osim toga, Prostran ukazuje na činjenicu da mlekarska industrija najviše izvozi u region CEFTA, a tu dolazi do velikog pada usled posledica pandemije koronavirusa na turizam u tim zemljama i onim u okruženju, naročito Crnoj Gori i Hrvatskoj.
