EU ostaje bez gasa

Godišnja stopa inflacije u Nemačkoj ubrzala je rast u februaru u odnosu na januar i iznosi 5,5 procenata na godišnjem nivou. Ovo je, između ostalog, izazvano i rastom cena energenata, što EU tek preti u usled konflikta u Ukrajini i rata sankcijama s Rusijom, koja svoje gasne izvozne potencijale okreće prema Aziji.

Posledice su se odmah osetile na ceni gasa koji je dan uoči ukrajinskog sukoba koštao oko 960 dolara za 1.000 kubnih metara, da bi u utorak dosegao celih 2.200 dolara. Nafta marke brent, kakva je ruska, doseže cenu od 110 dolara za barel, najvišu od 2013. godine.

EU godišnje proizvede 70 milijardi kubnih metara gasa, a uveze oko 400. Od toga oko 212 milijardi iz Rusije. Celu tu količinu Evropi ne mogu da nadomeste SAD, pa čak ni najveći svetski proizvođač Katar, čijih su 96 odsto kapaciteta rezervisani dugoročnim ugovorima s Azijom, pre svega s Kinom uvek spremnom da plati dolar više. Alternativni gasovodi donose Evropi tek desetak milijardi.

Plaćanje u rubljama

Nemačka je ukinula gasovod Severni tok 2, ali su kapaciteti ostalih koji vode iz Rusije dovoljni, uključujući ukrajinske koji rade bez prekida, a uskoro bi mogli celom dužinom da pređu pod rusku kontrolu. Moskva je saopštila da ne namerava da prekine snabdevanje Evrope gasom, što je doprinelo da ruske Sberbanka i Gaspromnjeft banka ne budu isključene iz zapadnog sistema plaćanja Svift. Naime, ako bi to bilo učinjeno, EU ne bi mogla da plaća gas Rusiji, pa samim tim ni da ga dobije.

Međutim, problem će se pojaviti na horizontu kad isteknu važeći ugovori sa fiksnom cenom u dolarima, kakve na primer ima Nemačka, koja proizvede manje od pet milijardi kubnih metara gasa, a uveze iz Rusije stotinak. Prvo, sve su češće najave iz Moskve da će tražiti da Evropa kupuje gas u rubljama. U tom slučaju, evropske kompanije prvo će morati da kupe rublje, čime će podržati kurs ruske valute, a potom će kupovati gas na energetskoj berzi u Sankt Peterburgu, pa kako ih posluži cena tog dana.

Gasovod preko Mongolije

Druga i veća opasnost za EU je što Rusija preusmerava svoj gas u Aziju, pa je na primer Gasprom lane izgradio gasovod kroz Pakistan u koji gas dovozi brodovima u luku Karači. Ali, mnogo veći problem za EU je Kina. Vladimir Putin i Si Đinping 4. februara dogovorili su povećanje isporuka sa 38 na 48 milijardi kubnih metara i ubrzanu gradnju novog gasovoda kapaciteta od 50 milijardi. I to nije sve.

U ponedeljak su Rusija i Mongolija potpisale ugovor o projektovanju gasovoda kapaciteta 50 milijardi kubnih metara. Taj gas će dobiti Kina, a Mongolija postati najveći tranziter. Sa skupim gasom evropski proizvodi postaju skuplji i manje konkurentnim kineskim, koji će ovaj energent plaćati po veoma pristupačnoj ceni, kao očito i Ukrajina. A cenu u Evropi platiće potrošači i poreski obveznici.

Otišla i Sberbanka

Na preusmeravanje ruske privrede ukazivala je i odluka Sberbanke od nekoliko meseci da rasproda svoje aktive na Balkanu i nekoliko manjih evropskih država kako bi ih oslobodila za poslovanje u Aziji. Rat sankcijama tu odluku proširio je na potpuni odlazak s evropskog tržišta, jer se podružnice grupacije suočavaju s ogromnim odlivom sredstava i pretnjama po osoblje i kancelarije.

Svet neće sankcije

Ruska diplomatija očito je odradila pripremu za rat, pa je strateški sukob ograničen na EU, Australiju i Severnu Ameriku.

Južna Amerika, s izuzetkom Kolumbije, odbila je uvođenje sankcija i o tome su se izjasnile i najveće zemlje, Argentina, Brazil i Meksiko. Istu poziciju zauzela je i Južna Afrika, jedina zemlja na kontinentu s političkom težinom, kao i saradnjom s Rusijom u okviru BRIKS (uz Brazil, Indiju i Kinu). I Egipat ne želi da ostane bez ruskih turista i oružja. Od sankcija se ogradila i Turska, kao i Izrael, koji uprkos američkom uticaju ne želi probleme s Rusijom čija je vojska u susednoj Siriji. Tome je doprinelo i što je u Kijevu pri evakuaciji ubijen Izraelac, pošto su zbog brade mislili da je čečenski diverzant.

Protiv sankcija je i Bliski istok, pa je čak i Saudijska Arabija izdržala pritisak SAD da poveća proizvodnju nafte uprkos dogovoru o količinama OPEK plus u kom je i Rusija. Uzdržali su se i Iran i Indija.

I postsovjetsko prostranstvo je protiv sankcija osim malih baltičkih država. Međutim, i tu je bilo iznenađenja. Gruzija, koja izvozi povrće i vino u Rusiju, ostala je neutralna uprkos ratu i gubitku teritorija 2008. Takođe i Moldavija, koja je u sukobu s Moskvom zbog Pridnjestrovlja otcepljenog 1992, ali i svesna činjenice da su ruske trupe stigle na 120 kilometara.

Marš oko Crnog mora

Rat se nastavlja nesmanjenom žestinom, a ukrajinski generalštab prvi put priznao je poraze o kojima smo pisali. Ruska vojska suzila je potkovicu oko Kijeva, kao i teritoriju na Donbasu gde je opkoljeno 10 do 12 ukrajinskih brigada.

Zabeleženo je još nekoliko slučajeva dogovora mesnih vlasti, po kojima ruske snage ne ulaze u gradove i nema rata, a komunalne službe nastavljaju neometani rad. U Harkovu su nastavljene borbe s dve ukrajinske brigade u južnom delu. Tokom noći pogođeni su tenkovsko i pilotsko učilište, zgrade oblasne i tajne policije. Pritom su Rusi promenili taktiku i ne zauzimaju odmah cele kvartove, nego jurišne grupe izleću, uništavaju tačke otpora i vraćaju se, dok se ne stvore uslovi za krupno napredovanje.

Gradonačelnik pokušava da se dogovori, dok gubernator oblasti, za kog se ne zna ni da li je u Harkovu, poziva na borbu do poslednjeg čoveka. Kada je pogođena zgrada oblasne administracije, gubernator nije bio u njoj već je vojska delila oružje dobrovoljcima koji su razmestili fotografije na društvenim mrežama. Stoga su na fotografijama zabeleženi vatrogasci koji iznose tela u uniformama, pa i s pancirima i šlemovima.

Na jugu je posle Hersona za dan bez otpora pala gotovo cela Nikolajevska oblast, velika kao Makedonija, dok je sam grad blokiran, a aerodrom zauzet desantom. Glavnina ruskih snaga na ovom pravcu prišla je Južnoukrajinskoj nuklearnoj elektrani i kreće se prema granici s Moldavijom, kako bi odsekla centralnu Ukrajinu od Crnog mora i milionske ruskojezičke Odese.

Na stolu federalizacija Ukrajine

Druga runda pregovora između Rusije i Ukrajine bila je planirana za sredu, a u delegacijama dve strane bi trebalo da budu isti predstavnici kao i u prvoj rundi, naveli su zapadni mediji pozivajući se na neimenovanog savetnika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Ruska državna agencija RIA Novosti najavila je drugu rundu razgovora opet u Belorusiji, nedaleko od granice s Poljskom.

Da podsetimo, prva runda je održana u ponedeljak, trajala je pet sati sa dve pauze za konsultacije i završila se bez dogovora, pošto su obe strane imale maksimalističke zahteve. Naime, Ukrajina je zahtevala obustavu vatre i odlazak ruskih snaga s cele teritorije zemlje, pa i Krima, koji se pripojio Rusiji 2014. godine. S druge strane, Rusi su zahtevali kapitulaciju.

Proklamovani ruski ratni ciljevi podrazumevaju demilitarizaciju i neutralni status Ukrajine, odnosno odustajanje od članstva u NATO, Neki bivši ukrajinski političari ukazuju da je to moguće jedino promenom ustava i federalizacijom zemlje, pri čemu bi oblasti imale pravo veta na spoljnopolitičke odluke, poput Srpske i Bosne. Pritom, oni računaju na najmanje osam oblasti naklonjenih Rusiji od 24 koliko ih ima u Ukrajini.