Erdogan je pod sve većim pritiskom

Na sledećem susretu predsednika država i vlada EU na dnevnom redu će biti spisak mogućih sankcija protiv Turske.

Time bi Ankaru trebalo prisiliti na ustupke u sporu oko gasa u istočnom Sredozemnom moru, piše Dojče vele.

Evropska unija u Briselu trenutno radi na spisku mogućih sankcija protiv Turske. Time bi ta zemlja trebalo da se podstakne da sporna bušenja u potrazi za zemnim gasom u istočnom Sredozemnom moru ograniči na svoje teritorijalno more.

Grčka i Kipar smatraju da Turska ugrožava njihovu bezbednost i još sredinom jula su progurale da se EU pozabavi mogućim sankcijama protiv Turske. Ali, spor i dalje eskalira. U međuvremenu su održane vojne vežbe, a govorilo se i o „razlozima za rat“.

Ministri spoljnih poslova EU smatrali su da je neophodno dati nalog za sastavljanje spiska mogućih konkretnih sankcija.

To su krajem avgusta i učinili. O tim sankcijama bi predsednici država i vlada EU mogli da odlučuju na svom sledećem susretu 24. septembra, najavio je komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel.

Mogli bi, rekao je, a ne da će odlučiti ili morati da odluče.

Grčka i Kipar vrše pritisak

EU i dalje ostaje oprezna. Borel naime ima nalog da paralelno pregovara i sa Turskom, kako bi se smanjila napetost.

Nemačka kao trenutno predsedavajuća EU, pokušava da posreduje između Grčke, Kipra i Turske, ali za sada bez uspeha. Zato se u Evropskoj komisiji i radnim grupama Saveta EU u kojem su zastupljene zemlje-članice i dalje radi na spisku mogućih sankcija.

Grčka i Kipar žele da spreče odugovlačenje i povećavaju pritisak, što se komesaru Borelu ne sviđa.

Oni su spremni da podrže sankcije protiv Belorusije, koje su već spremne, samo ako će istovremeno da budu prihvaćene i sankcije protiv Ankare. Kipar je ove srede otvoreno pretio vetom. A za odluke o sankcijama potrebna je jednoglasna odluka svih članica EU i svaka zemlja može da ih blokira.

Više stepena sankcija

Još je nepoznato kakve bi to mogle da budu sankcije i koga u Turskoj bi pogodile.

Iz izjava Borela da se naslutiti da se ne radi o sankcijama samo protiv pojedinih osoba, već i protiv firmi koja rade na vađenju gasa.

„Sve što ima veze s tim problemom“ moglo bi da bude obuhvaćeno, rekao je komesar EU. Pod tim se misli i na brodove koji učestvuju u istraživanju i vađenju gasa. Za njih bi luke u Evropskoj uniji bile zatvorene i ne bi mogli iz EU da dobijaju nikakve zamenske delove. Ali, na spisku bi mogle da se nađu i banke koje finansiraju te firme.

Sledeći stepen bi bile sankcije protiv čitavih privrednih grana u Turskoj. I to se može naslutiti iz Borelovih izjava. One bi pogodile sektore „na kojima je tursko privreda tesno povezan s privredom EU“. To se sigurno odnosi i na carinsku uniju koja omogućava razmenu dobara između Turske i EU gotovo bez ikakvih carina. A Turska već odavno želi da proširi područja koja su obuhvaćena carinskom unijom. EU bi sada mogla to da ograniči.

Moguće je i formalno okončanje pristupnih pregovora s Turskom koji teku veoma sporo. Austrija to otvoreno zahteva, ostale članice EU još nisu za to spremne. Carinska unija i pristupni pregovori su najteže diplomatsko oružje koje bi EU mogla da upotrebi protiv Turske.

Kakav efekat imaju sankcije?

– Tursku neće impresionirati veliki topovi – kaže Sinan Ulgen iz Karnedži-instituta Evrope sa sedištem u Briselu.

„U Ankari ne veruju da će EU ikad oko uvođenja sankcija postići saglasnost svih članica. To je kontraproduktivno.“

Sinan Ulgen, ekspert za spoljnu politiku poreklom iz Turske, smatra da se EU nalazi u dilemi. „Evropska unija mora da odluči jednoglasno. To dovodi do toga da će sankcije u svakom slučaju ispasti previše skromne da bi Tursku navele na promenu ponašanja.“ On ne zagovara oštrije sankcije, ali smatra da pojedinačne sankcije protiv osoba ili firmi ne bi imale smisla, odnosno da ne bi imale nikakvog efekta, kaže Ulgen u razgovoru za DW.

Nemački ministar privrede Peter Altmajer načelno je sumnjičav prema takvim merama. Na pitanje o sankcijama protiv Rusije on je na javnom servisu ARD izjavio da ne zna ni za jedan slučaj da je neka zemlja na takav način bila podstaknuta na promenu ponašanja. Sankcije više vode ka zaoštravanju politike, smatra Altmajer.

Ali ima stručnjaka, kao što je Janis Kluge iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, koji sankcije smatraju oprobanim sredstvom za dugoročni uticaj na politiku.

Štap i šargarepa

– Mislim da to možemo da uporedimo i sa drugim sankcijama, mislim da ciljane sankcije mogu da ostvare određeni efekat – smatra i poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodinski. Radi se o tome da se Turcima pošalje jasan signal da „smanje brzinu“ u svojoj ratničkoj retorici, kaže Lagodinski.

Žozep Borel, komesar EU za spoljnu politiku, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta ocenjivao je da se Turskoj ne sme samo pretiti batinom, već da bi joj trebalo ponuditi i neku šargarepu, dakle dati joj neku privlačnu ponudu. To bi recimo moglo da bude proširenje carinske unije, ako Ankara popusti u sporu oko zemnog gasa.

Evropskoj uniji, s turske tačke gledišta, pripada uloga posrednika, smatra stručnjak za Tursku Sinan Ulgen. Uvođenjem sankcija, EU bi tu ulogu izgubila. Osim toga Turska bi odgovorila kontra-sankcijama. Sergej Lagodinski zato smatra da bi se trebalo potruditi oko dijaloga dveju sukobljenih strana. „Načelno još nismo iscrpeli sve mogućnosti da se situacije zamrzne, kako bi se tražilo zajedničko rešenje i stvarala bezbednosna arhitektura u Sredozemnom moru koja bi bila fer.“ Trebalo bi, kaže Lagodinski, razmisliti i o tome da EU, zajedno sa Turskom, potraži alternativne izvore energije, umesto da se samo koncentriše na gas.