Džihad ponovo preti, a Zapad nema odgovor

Nekoliko dana uoči roka za povlačenje stranih trupa iz Avganistana, gotovo da nema kutka ne zemaljskoj kugli na kome se nije osetio potres izazvan haotičnim povlačenjem Amerikanaca i njihovih saveznika iz Kabula, povratkom talibana na vlast, uz novi, smrtonosni samoubilački udar radikalnijih avganistanskih džihadista – Islamske države.

Uz Kabul najviše podrhtava Vašington, gde se 20. godišnjica najgoreg napada na tlu Amerike, 11. septembra, iščekuje u atmosferi gotovo apsurdnog zatvaranja kruga najdužeg, i najskupljeg, američkog rata.

Talibani, protiv kojih je pohod pod američkim vođstvom i počeo 2001. godine, dve decenije kasnije, ponovo su na vlasti u Kabulu, a američki predsednik najavljuje novi pohod na još ekstremniju avganistansku grupu. Stari savezi su uzdrmani, dok se prestonice pozicioniraju na novi način u ovoj strateški važnoj tački, iz koje su se izdigle mnoge imperije, ali gde su i doživljavale svoj krah.

Dok hiljade Avganistanaca još pokušavaju da se glavom bez obzira spasu od talibana, čiju vladavinu s kraja devedesetih godina prošlog veka pamte po bedi, kamenovanju, hidžabima iza zidina i bradatim, naoružanim muškarcima, zemlja je na ivici novog haosa iz koga lako, kako to i istorija ove zemlje uči, može da se izrodi rat.

Talibani još nisu uspeli ni da ustoliče svoje lidere u Kabulu, još manje da, demonstrirajući novo lice tolerancije, „osvoje“ neko međunarodno priznanje, a suočili su se sa izazovom ekstremnijih konkurenata. Nezadovoljni sporazumom talibana i SAD, avganistanski ogranak Islamske države (ID-K) proglasio je talibanske lidere „izdajnicima džihada“ koji su napustili bojno polje u korist mirovnog rešenja u „otmenim hotelima“ u Dohi, u Kataru.

Objavivši da su oni pravi „borci kalifata“, izrazili su spremnost za novu fazu bitke za „sveti džihad“. Kada se tome doda da je, prema izveštaju UN, u Avganistan poslednjih meseci pristiglo između 8.000 i 10.000 stranih boraca sa Severnog Kavkaza, iz Pakistana i kineske provincije Sinđan, raste mogućnost pojave ne samo unutrašnjeg, već i regionalnog konflikta u zemlji bez vlade, novca, ali prepunoj vrednog naoružanja, „zaostalog“ po povlačenju vojske SAD.

RUSIJA

Deceniju dugo iskustvo nekadašnjeg SSSR u Avganistanu osamdesetih godina prošlog veka završeno, kao pre toga i britansko, a sada i američko, povlačenjem, poučilo je oprezu aktuelne vlasti u Moskvi. Iako su talibani i dalje formalno na listi terorističkih grupa, Rusija nije povukla ambasadora iz Kabula, koji je spreman da razgovara s novim vlastima.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ističe, istovremeno, da ruske obaveštajne službe rade danonoćno kako bi sprečile prelivanje nasilja u susedne regione i upozorio da „posle napada na aerodrom u Kabulu, opasnost ostaje velika za sve, a takozvana Islamska država i druge militantne grupe pokušavaju da iskoriste haos u zemlji“. Dok jača bezbednost granica, predsednik Rusije Vladimir Putin pojačava koordinaciju sa kineskim kolegom Si Đinpingom i premijerom Pakistana Imranom Kanom u vezi sa krizom u Avganistanu sprečavanjem nasilja i uspostavljanjem unutaravganistanskog dijaloga koji bi omogućio formiranje vlade sposobne da se stara o interesima svih nacionalnih grupa u toj zemlji.

Cilj Moskve je regionalna stabilnost, borba protiv terorizma i trgovine narkoticima. To je i preduslov za dalje grananje ruske gasne mreže u ovom delu sveta, koju SAD pokušavaju da „miniraju“.

KINA

Kina, koja nikada nije ratovala u Avganistanu, dok u okviru projekta „Pojas i put“ već ima razne projekte sa Pakistanom, uspostavila je „otvorenu i uspešnu“ komunikaciju sa talibanima. Kineski ambasador Vang Ju, koji je i dalje u Kabulu, posle sastanka sa predstavnicima talibana, istakao je da Peking poštuje nezavisnu odluku avganistanskog naroda i da je spreman da nastavi da razvija dobrosusedske odnose sa Avganistanom, kao i da igra konstruktivnu ulogu u miru i obnovi zemlje.

Kina ne planira ni evakuaciju kineskih građana iz Avganistana, ali je posle napada u Kabulu izrazila spremnost da radi sa međunarodnom zajednicom na rešavanju pretnji terorizma. Peking je izrazio i zabrinutost zbog islamskog pokreta Istočni Turkestan, koji Kina smatra pretnjom po svoju bezbednost i podsetila talibane na obećanje da „nikada neće dozvoliti bilo kojim snagama da koriste avganistansku teritoriju da bi činile stvari štetne po Kinu“.

Avganistan, kome preti totalni kolaps i glad, dok pod zemljom krije oko bilion dolara vredna, a neiskorišćena, rudna bogatstva, važna je karika u kineskom projektu „Pojas i put“. Peking bi mogao da pomogne, ali pod uslovom da se Kabul stabilizuje, umesto da preti „izvozom“ terorizma.

SAD

Dan uoči održavanja samita sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijem Berns, bivši američki ambasador u Rusiji i čovek od Bajdenovog najvećeg poverenja, sastao se tajno u Kabulu sa vođom talibana Abdulom Ganijem Baradarom, koji se osamdesetih godina prošlog veka borio protiv Sovjeta u Avganistanu.

Baradar, koji je nekad bio američki zarobljenik, a potom glavni pregovarač sa predstavnicima SAD u vreme bivše administracije predsednika SAD Donalda Trampa, tokom razgovora sa Bernsom nije prihvatio američko vojno prisustvo na aerodromu u Kabulu posle 31. avgusta, ali se pojavilo upozorenje od terorističkih napada, što se i obistinilo.

Desetak dana uoči obeležavanja 20. godišnjice terorističkih napada Al kaide, koja je uživala zaštitu talibana, na SAD, predsednik DŽozef Bajden je američkom narodu saopštio da kreće u novi boj – protiv avganistanske Islamske države, nezadovoljne sporazumom talibana sa SAD. Pogibija bar 13 američkih vojnika u njihovom napadu u Kabulu, uz haotične slike povlačenja Amerikanaca, i skupo američko oružje u rukama talibana, međutim, iz temelja tresu vašingtonski establišment.

Nagoveštaji uticajnog američkog časopisa „Forin polisi“ da će na čelo Avganistana doći savet od 12 „mekših“ pripadnika iz bivših vlada, koji su uživali podršku SAD, i da nastoje da „formiraju administraciju koja je prihvatljiva za međunarodnu zajednicu“, teško stišava gnev Amerikanaca. Bajdenovi ratni pokliči protiv Islamske države koincidiraju sa njegovom rekordno niskom popularnošću, manje od polovine građana Amerike, uz pozive iz Kongresa za njegov opoziv.

Iako je, zbog trenutnog odnosa političkih snaga na Kapitol hilu, Bajdenov „impičment“ malo verovatan, u SAD se iduće godine održavaju izbori za novi Kongres, u kome trenutno demokrate imaju tesnu većinu. Već sada, međutim, bivši republikanski šef Bele kuće Donald Tramp grmi da je Bajdenovo rukovođenje krizom u Avganistanu rezultat „najglupljeg poteza ikada učinjenog u istoriji SAD“.

– Zaboravili su da vrate u SAD ljude i ogromnu vojnu opremu. To bi i dete znalo da uradi. Vojsku vraćate na kraju. Dete bi to razumelo. Kako su to mogli da učine našoj zemlji? To je tako tužno – primetio je Tramp. – Izgledamo kao budale po celom svetu, slabi smo, jadni smo, vode nas ljudi koji nemaju pojma šta rade.

G7, NATO I EU

Tokom nedavnog hitno sazvanog video-samita G7, povodom situacije u Avganistanu, lideri grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, kojima su se pridružili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalni sekretar UN Antonio Guteres i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, sukobili su se zbog toga što je Bajden insistirao da se do 31. avgusta Amerikanci povuku iz te ratom razorene zemlje. Primetno je bilo razočaranje jer Bajden nije prihvatio zahteve da produži američko vojno prisustvo na aerodromu u Kabulu posle 31. avgusta i tako osigura evakuacija desetina hiljada Amerikanaca, Evropljana, državljana drugih zemalja i Avganistanaca koji su sarađivali sa međunarodnim snagama i organizacijama.

Tek delimično su se saglasili o uslovima priznavanja i moguće saradnje sa budućom talibanskom vladom Avganistana, ali su se zato unutar Evropske unije već ukrstila koplja oko novog priliva i prihvata izbeglica iz Avganistana, dok je transatlantsko poverenje poljuljano. Kandidat vladajuće CDU-CSU za novog nemačkog kancelara Armin Lašet kritikovao je SAD zbog povlačenja iz vazdušne luke u Kabulu i konstatovao da zemlje EU moraju ubuduće da budu u stanju da i bez Amerike obezbeđuju jedan takav aerodrom. Istovremeno, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže da su talibani ponudili da se oni brinu o bezbednosti, dok bi Turci upravljali aerodromom.

– Međutim, odluku još nismo doneli s obzirom na to da tamo uvek postoji smrtna opasnost – zaključio je Erdogan.

Teroristički napad blizu aerodroma u Kabulu, u kojem je poginulo 13, a ranjeno 15 američkih vojnika, pored tragičnog događaja predstavlja i apsurdnu situaciju u kojoj bezbednost američkih snaga u Avganistanu zavisi od onih koji su izvršili napad na SAD 11. septembra 2001.

To je ocena koju je izneo penzionisani američki marinski general DŽejms DŽons.

– Uznemiren sam, jer nikada nisam video ovako nešto za svojih 40 godina vladine službe kao marinac. Video sam neke loše događaje kao što je bio pad Sajgona u Vijetnamskom ratu. Međutim, i taj događaj bio je predvidljiv, daleko predvidljiviji od ovoga – rekao je DŽons.

On smatra da je napad u Kabulu debakl kakav većina Amerikanaca nije navikla da vidi.

Strah posle akcije dronom

Zapadne snage koje upravljaju evakuacijom iz Avganistana pripremljene su za nove terorističke napade nakon što su SAD izvele akciju odmazde bespilotnom letelicom i likvidirale, kako se veruje, „planera“ tzv. ID-K samo dva dana nakon što je ta grupa preuzela odgovornost za smrtonosni bombaški napad ispred aerodroma u Kabulu. Centralna komanda oružanih snaga SAD potvrdila je da se napad dogodio u provinciji Nangarhar, istočno od Kabula, na granici s Pakistanom.