– Tragika Crne Gore je u tome što je, uz sva stradanja, na kraju ostala i bez države, rekao je Đukanović na večerašnjoj svečanoj državnoj akademiji, posvećenoj početku Prvog svetskog rata.
Obeležavanje stote godišnjice Prvog svetskog rata, kako je Đukanović ocenio, ima za Crnu Goru smisao da naknadno, objektivno sagleda sve izazove kroz koje prošla tokom jednog veka.
– Skupo nas je koštala lekcija da u takvim istorijskim kovitlacima najveću cenu plaćaju male zemlje i narodi, rekao je Đukanović.
Crna Gora je u Prvi svetski rat, po njegovim rečima, ušla kao već postradala i osiromašena zemlja, nakon Balkanskih ratova, ne trgujući sa onim u šta je verovala, dosledna prema svojim saveznicima, vođena principima slobode i nezavisnosti, iako su joj nuđene razne povoljnosti ako ne bi ušla u taj rat.
– Prvi svetski rat, kao i svi dotadašnji, pokazao je tradicionalnu postojanost, hrabrost i moral crnogorskog vojnika, kazao je Đukanović i podsetio na nekoliko pobeda crnogorske vojske, od kojih je najveća bila na Mojkovcu 1916. godine. Đukanović je citirao Milovana Đilasa da je Mojkovačka bitka bila poslednja i najdivnija u istoriji ove male države, ali i besciljno poklanje za domovinu. Sa Mojkovačkom bitkom, "ugasila se i crnogorska država, u krvavom i nezaboravnom zadnjem bljesku junaštva, slave i legende", podsetio je Đukanović na reči Đilasa.
Đukanović je, takođe, podsetio na oslobodilački komitski pokret nakon austrougarske okupacije posje 1916. godine, kao i na tešku političku i diplomatsku bitku kralja Nikole u egzilu za pravo Crnogoraca da sami odluče o svojoj budućnosti posle Prvog svetskog rata.
Uprkos tome, Crna Gora je u jugoslovensku državu ušla "na sraman način, bez uvažavanja njenog nacionalnog i državnog imena, bez njenog velikog istorijskog dela i nasleđa".
Đukanović je citirao reči iz jednog proglasa kralja Nikole koji je ulazak srpske vojske u Crnu Goru 1918. godine nazvao okupacijom i zločinom, a odluke takozvane Podgoričke skupštine "falsifikovanjem narodne volje".
– Ostaće upamćena u evropskoj i svjetskoj istoriji po paradoksu da je Crna Gora kao država pobednica nestala sa geografske karte. Neki su to nazvali zločinom Mirovne konferencije, kao Amerikanac Vitni Voren. Sve je tada bilo uzalud, pa i naklonost predsednika SAD Vudroa Vilsona, rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, od nestanka Crne Gore do danas napisane su hiljade stranica o nepravdi koja joj je učinjena i hiljade dokaza postoji na našoj strani, iako je sve urađeno da se više nikad ne čuje za bilo kakvu crnogorsku posebnost.
– Baš to je bio podsticaj pokretu za obnovu crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta, rekao je Đukanović i podsetio na ulogu Komunističke partije u obnovi drzavnosti Crne Gore između dva svetska rata i tokom Drugog svetskog rata. Crna Gora, iako mala država, još jednom je postala nova, obnovom državnosti na referendumu, u maju 2006. godine, podsetio je Đukanović.
Crna Gora je, po njegovoj oceni, državnost obnovila bez ugrožavanja stabilnosti društva, bez raspirivanja sukoba sa susjedima, promovišući najviše evropske demokratske standarde. Crna Gora je danas, kako je naveo, prepoznata kao stožer balkanske stabilnosti i uspješna evropska koordinata u ovom turbulentnom
regionu.
– Pred takvom Crnom Gorom je izvesna i sigurna budućnost u ujedinjenoj Evropi, rekao je Đukanović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
