Ukrajina aktivno testira novu protivbrodsku raketu. Ona je spoj sovjetskog vojno-industrijskog kompleksa, saradnje sa Rusijom, ali naravno i sopstvene kvalitetne izgradnje. Proizvod je koristan i prilično dobro se može primenjivati za rešavanje ukrajinskih zadataka u regionu. Da li Moskva ima razloga za brigu?
Prema poslednjem rejtingu „Global fajerpauera“, Ukrajina zauzima 27. mesto na listi najjačih armija u svetu. Ukrajinsko izdanje „NV“ je istaklo da je ovo najbolja pozicija među evropskim zemljama koje nisu deo NATO-a, ne računajući Rusiju.
Štaviše, postoji čak i parametar gde je Ukrajina po broju rezervista premašila najjaču armiju na svetu — američku, navodi u svom autorskom članku ruski vojni ekspert Dmitrij Kornjev.
Međutim, po broju protivbrodskih raketa država koja izlazi na dva mora, nedavno je bila u onom delu rejtinga gde se pojavljuje tužna nula. Situaciju je promenio kopneni ratni kompleks obalske odbrane RK-360MC „Neptun“ sa krstarećom raketom R-360. Pre nekoliko dana, ukrajinski mediji su demonstrirali još jedno testiranje ovog sistema.
„Neptun“ kao nastavak H-35
Sovjetski vojno-industrijski kompleks je stvorio ogromnu zalihu za razvoj odbrambene industrije mnogih država, koje su se pojavile nakon raspada velesile. O sovjetskom „nasleđu“ Rusiji pisali smo više puta, ali zaostavština se odnosi i na Ukrajinu. Raketa kompleksa „Neptun“ je unapređena sovjetska H-35 koja je izgrađena krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina kao analog uspešne američke protivbrodske rakete „Harpun“.
Logično je da je Ukrajina imala kompletan set dokumentacije o H-35. Štaviše, u skladu sa međuvladinim sporazumom koji su Moskva i Kijev 1993. godine potpisali o proizvodnoj i naučno-tehničkoj saradnji preduzeća odbrambene industrije, početkom dvehiljaditih, etalon ovog proizvoda je bio isporučen Ukrajini. Ukrajinska kompanija „Luč“, koja je dobila raketu, kasnije je postala glavno preduzeće za izgradnju kompleksa RK-360MC „Neptun“.
Nazad u SSSR
Podsetimo da je saradnja odbrambenih preduzeća koja je postojala u doba SSSR-a funkcionisala donedavno. Do 2014. godine ukrajinske odbrambene kompanije isporučivale su oružanim snagama Rusije sisteme za upravljanje i glave za samonavođenje raketnih sistema, motore za brodove i helikoptere, kao i razne komponente. Shodno tome, u Ukrajini nisu postojali samo uzorci oružja i vojne opreme iz vremena SSSR-a, nego i uzorci tehnike iz 2000-ih godina, kao i tehnička dokumentacija, crteži i priručnici i tako dalje.
Ekonomski i proizvodni potencijal Ukrajine omogućio je proizvodnju svemirskih raketa-nosača i teških interkontinentalnih hipersoničnih balističkih raketa (na primer, svetski poznatu raketu „Satana“). Logično je zaključiti da je Ukrajina imala prilično veliku mogućnost da započne proizvodnju nekih manje grandioznih raketa. Pitanje je bilo samo političke volje i finansiranja.
Šta može ukrajinski raketni kompleks?
Raketa R-360 je opremljena krilima malog izduženja, lansirnim motorom na čvrsto gorivo i održavajućim turbomlaznim motorom. Ona je testirana u jesen 2019. godine i znatno se razlikuje po svojim mogućnostima od sovjetske H-35. Domet je povećan više nego dvostruko: sa 130 na 280 kilometara. To je maksimalno blizu granice od 300 kilometara koja, po savremenim međunarodnim sporazumima, predstavlja ograničenje za izvoz raketnih tehnologija.
Nova raketa ima napredniji sistem za upravljanje. Projektil može da koriguje putanju leta prema satelitskom navigacionom sistemu i ima aktivni radar za navođenje.
Bojeva glava rakete H-35 je bila teška 145 kilograma, a ukrajinska modifikacija je teža za 5 kilograma. Ovo je dovoljno za rad na brodovima malog i srednjeg deplasmana. Ako brod ne potone, sigurno će biti oštećen.
Nova ukrajinska raketa — pretnja Rusiji?
Raketa H-35 se ne smatra zastarelom i u službi je ruske armije kao mornarički i vazduhoplovni kompleks i takođe je deo obalskih raketnih sistema „Bal“. Njene mogućnosti su, naravno, daleko od potencijala hipersoničnog „Cirkona“, ali ovi projektili su konstruisani za različite svrhe.
Razlikuju se i zadaci koje ukrajinske i ruske protivbrodske rakete treba da reše u mogućem pomorskom sukobu (ne međusobnom). Glavni zadatak ruskih raketa je borba protiv nosača aviona. Za „sitnije“ brodove postoji, na primer, protivbrodska raketa „Oniks“, koja je izuzetno efikasna za uništavanje brodova srednje klase na dometima do 300 kilometara. I nju je mnogo teže uništiti neprijateljskim protivraketnim sistemima.
Generalno gledano, u Rusiji mnogo veću ulogu imaju, na primer, mornarički i vazduhoplovni sistemi sa protivbrodskim raketama. To je zato što Rusija ima dovoljno aviona i flota da se suprotstavi pretnjama neprijatelja sa mora.
Druga stvar je što Ukrajini, koja Rusiju smatra glavnom pretnjom, ne treba snažnija protivbrodska raketa, jer Crnomorska flota Rusije nema nosače aviona i jedini ruski brod ove klase u ovom trenutku je „Admiral Kuznjecov“, koji je u fazi popravke.
Mada, ako se napada „Neptunom“ na krupne ruske brodove u Crnom moru, oni vrlo verovatno uz pravilnu organizaciju interakcije mogu odbiti napad ukrajinskih raketa zahvaljujući svojim sistemima protivvazdušne odbrane (na primer, sa tim se može nositi krstarica „Moskva“ i patrolni brodovi projekta 11356) ili uz pomoć viših sistema protivvazdušne odbrane.
Uništavanje Krimskog mosta
Često pitanje koje postavljaju mediji, jeste da li rakete ukrajinskog kompleksa „Neptun“ mogu uništiti ruski Krimski most. O takvoj mogućnosti u julu 2019. godine govorio je bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Aleksandar Turčinov.
Stvar je u tome što za razliku od H-35 i od ruske verzije H-35U, „Neptun“ može pogoditi kopnene ciljeve.
Izgleda da je uništenje Krimskog mosta malo verovatno. Rakete kompleksa „Neptun“ su pogodna meta za protivavionske sisteme „Pancir“ i S-400 „Trijumf“ koji se nalaze na Krimu. R-360 je subsonična raketa, prilično velika, bez upotrebe stelt tehnologija. Moguće je da će se masovnom primenom novih raketa ovog tipa uspeti probiti protivvazdušna odbrana, ali šteta za tako ozbiljnu konstrukciju, kao što je most, biće minimalna. A položaji sa kojih će biti izveden napad, demaskiraće i uništiće vazduhoplovne snage.
Ne treba zaboraviti da je na Krimu koncentrisana veoma ozbiljna vazduhoplovna grupa, koja uz odgovarajući nivo pripreme i koordinacije može brzo i precizno reagovati. Osnova udarne „pesnice“ takvog udara mogu biti bombarderi Su-34, višenamenski lovci Su-30, a ubuduće i lovac pete generacije Su-57.
Važno dostignuće Ukrajine
Raketni kompleks „Neptun“ se trenutno testira kao varijanta za obalsku odbranu sa kopnenim pokretnim lanserom. Pretpostavlja se da će se u budućnosti izgraditi morska i vazdušna varijanta. Pomorsku varijantu moći će da prevoze brodovi različite klase: od manjih brodova do razarača. Avioni tipa Su-27, koji su u službi ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva, moći će da nose dve rakete R-360. Može se pretpostaviti da će za stvaranje vazdušne verzije Ukrajini biti potrebno najmanje 2-3 godine.
U svakom slučaju, ako izuzmemo teorije o uništavanju ruske infrastrukture, „Neptun“ predstavlja važno dostignuće odbrambene industrije Ukrajine. Ovo nije strateški raketni sistem, ali u ukrajinskim uslovima je univerzalno sredstvo za zaustavljanje napada i ozbiljna rezerva za izvoz.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
