Da li dijalog Rusije i SAD uliva nadu?

Početni dijalog između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj stabilnosti održan u Ženevi ohrabruje, ali Moskva shvata da je put ka deeskalaciji tenzija sa Vašingtonom veoma težak, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

– Osvrnuo bih se i na ohrabrujuće trenutke koji su se odlukom lidera odigrali 28. jula u Ženevi, prvom sastanku u okviru rusko-američkog dijaloga o strateškoj stabilnosti. Trebalo bi da počne i zajednički rad u oblasti sajber-bezbednosti čiji je cilj uspostavljanje sistemske saradnje u borbi protiv zajedničkih izazova – rekao je Lavrov u intervjuu za mađarski list „Mađar nemzet“.

Ruski ministar je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin jasno naznačio, uključujući i javno, da je rezultat u svim oblastima moguć – ali samo kroz pregovore i razvoj ravnoteže interesa koja odgovara obema stranama.

– Bilo kako bilo, mi smo realisti i shvatamo da je put ka deeskalaciji napetosti veoma težak. Za razliku od doba Hladnog rata u ovoj oblasti ne zavisi sve, iako mnogo toga zavisi, od rusko-američkih sporazuma – naglasio je šef ruske diplomatije.

On je primetio da danas postoji mnogo više igrača i faktora koji utiču na stanje u oblasti međunarodne bezbednosti.

Prema njegovim rečima, Rusija će kao stalna članica Saveta bezbednosti UN nastaviti da daje značajan doprinos očuvanju globalne stabilnosti, vodeći odgovornu, pragmatičnu i predvidljivu spoljnu politiku čiji je cilj neutralisanje pretnji i izazova globalnoj bezbednosti, kao i kao stvaranje povoljnih uslova za miran razvoj svih država.

Moskva i Vašington daleko od Karipske krize

Rusija i Sjedinjene Američke Države sada su daleko od najniže tačke sukoba zabeležene tokom Karipske krize 1962. godine (Kubanska raketna kriza), kada su strane bukvalno bile na ivici nuklearnog rata, ali protivrečnosti postoje, istakao je Lavrov.

Kako je naveo, neumesne su istorijske paralele da se trenutno stanje u oblasti bezbednosne politike može uporediti sa periodom napetosti tokom Hladnog rata.

– Vojno-politička situacija u svetu danas ima i sličnosti sa periodom Hladnog rata, i velike, fundamentalne razlike. Na ovaj ili onaj način, od najniže tačke sovjetsko-američke konfrontacije u obliku Karipske krize 1962. godine, kada smo doslovno bili na ivici nuklearnog rata, sada smo daleko. Međutim, ne mogu se ignorisati protivrečnosti između glavnih svetskih igrača koje, nažalost, nastavljaju da se produbljuju – odgovorio je ruski ministar na pitanje da li se trenutno stanje u oblasti bezbednosne politike može uporediti sa periodom napetosti tokom Hladnog rata.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za to bila je američka politika obuzdavanja razvoja Rusije i Kine. Kako je primetio, deo ove politike je jednostrana razgradnja sistema sporazuma u ​​oblasti kontrole naoružanja, povećavanje američkih vojnih potencijala na evropskom i pacifičkom ratištu.

Lavrov je podsetio da su nakon sastanka predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi u junu strane usvojile zajedničko saopštenje kojim se potvrđuje njihovo međusobno poštovanje principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on nikada ne sme početi.

– Sa američke strane, ovo je bio drugi korak ove godine nakon produženja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja u pravcu obnove odgovornog pristupa ključnim aspektima međunarodne bezbednosti – konstatovao je ministar.

Prvi sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Džoa Bajdena, održan je u Ženevi 16. juna. U zajedničkom saopštenju lideri su naglasili da strane nameravaju da pokrenu sveobuhvatni bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti koji će biti sadržajan i energičan. Osim toga, Rusija i SAD nameravaju da započnu konsultacije o sajber-bezbednosti, razmeni zatvorenika i kontroli naoružanja.

Krajem jula u Ženevi je održana nova runda rusko-američkog dijaloga o strateškoj stabilnosti.