Civili živi štit!

Kratkotrajno primirje u Ukrajini nije ostvarilo osnovni cilj, da civili napuste najugroženije gradove, pre svega na istoku zemlje. Evakuaciju su sprečili neonacisti iz ukrajinskog puka Azov i strani najamnici koje ruski izvori optužuju da pokušavaju da se izvuku iz okruženja prerušeni civile ili da im jednostavno nije u interesu da puste stanovništvo kako bi ih praktično iskoristili kao živi štit.

Predsednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru rekao nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da su se u Ukrajini pojavili najamnici iz Hrvatske, Albanije i s Kosova, pa i džihadisti s ratnim iskustvom iz Sirije. Pritom, Hrvati su otkriveni na banalan način. Kad su ruske trupe ušle u Melitopolj u Zaporožju, na ulice su izleteli da ih dočekaju zreli ljudi sa crvenim sovjetskim barjacima, a iznad njih se na jarbolu vijorila Hrvatska zastava. Vlasti Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su se otcepile od Ukrajine još u građanskom ratu 2014-2015. godine, tvrde da su hrvatski najamnici mahom u neonacističkom puku Azov i da su odbranom Melitopolja pokušali da spreče opkoljavanje svog uporišta u Marijupolju.

Svi u mišolovci

Pretpostavlja se da su oni potom pobegli u Marijupolj, grad u kome su s pukom Azov sada sabijeni i poraženi ostaci ukrajinske 36. brigade mornaričke pešadije. Sa njima je u mišolovci i oko 460.000 stanovnika ovog grada na Azovskom moru.

Dogovorena evakuacija stanovnika u subotu nije uspela. Zabeležen je snimak vojnika u ukrajinskoj uniformi kako koloni izbeglica govori da su Rusi zatvorili „zeleni koridor“. Devojci koja je uporno pokušavala da nastavi put vojnik je rekao: „Budi zahvalna što te nisam ustrelio“, nakon čega se nesrećnica vratila s kolonom u grad.

Poklonici Hitlera

Pripadnici Azova, skloni da se fotografišu s bistom Adolfa Hitlera i kukastim krstom, boje se da ih niko neće zarobljavati, s obzirom na to da ih iz Donjecka i Lugasnka optužuju za stravične zločine nad civilima prethodnih osam godina. A među njima je i snimak automobila punih civila koji su pokušali da se evakuišu.

Međutim, jedan azovac je uhvaćen živ i pred kamerom je odao položaje svoje sabraće u gradu. On je priznao i da je za poslednju odbranu predviđena livnica preduzeća Azovstalj. Ruska armija u nedelju je obnovila primirje i zeleni koridor, kako bi žiteljima i vlastima Marijupolja dala još jednu šansu da napuste grad, pre očajničkih borbi za kontrolu nad njim.

Uspela je samo evakuacija stanovništva iz Irpinja, nadomak Kijeva. Ljudi su po dogovoru kroz šumu napustili zonu borbenih dejstava.

Vojni odsek u ambasadama

Ukrajinske ambasade u Evropi, po ruskim izvorima, pretvorile su se u vojne odseke. Predsednik Vladimir Zelenski najavio je da očekuje 16.000 stranaca. Osim onih koje je naveo Putin, Kijev tvrdi da su među njima i psi rata iz Velike Britanije, Danske i Letonije. Kao što smo pisali, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da svi oni po međunarodnom pravu ne mogu da imaju status ratnog zarobljenika, koji im garantuje život i humano postupanje.

Takođe, MORF je optužio SAD da sprovode kampanju vrbovanja najamnika za tri privatne vojne kompanije.

– Akademi sa sedištem u Severnoj Karolini menjala je ime, pa je zapamćena i kao Servises i Blekvoter. Uglavnom je delovala u Iraku i Avganistanu, ali su ruski izvori primetili i prisustvo njenog odeljenja Grejston u Ukrajini 2014. godine, kada su u Harkovu ugušeni proruski protesti i ubijena dva čoveka.

– Kjubik (sa sedištem u San Dijegu u Kaliforniji) je kompanija koja je na potsovjestkom prostoru zabeležena 2008. godine. Do 30 instruktora obučavalo je gruzijsku vojsku uoči rata s Rusijom oko Južne Osetije i Abhazije.

– Zanimljivo je i pominjanje Din korporejšen, koja je delovao uglavnom u Južnoj Americi, da bi na kraju došao u sukob s vlastima Kolumbije koje su je angažovale.

Promena taktike

Prema ruskim izvorima, najamnici ovih kompanija obično su bivši podoficiri ili mlađi oficiri američkih marinaca i specijalnih jedinica, zatim britanskog SAS i francuskih padobranaca. Prema tim podacima, Zapad je od početka godine poslao Kijevu oko 2.000 tona oružja, za koje je potrebna duga obuka, pa niko u Ukrajini ne ume da se koristi njim. Činjenica da su za 26 sati na malim visinama oborena tri ruska aviona i helikopter ukazuje da je stigao neko ko zna.

Juriš oko Kijeva

Front na nekoliko odseka nije utihnuo. Žestoko je oko Kijeva, koji je već odavno u potkovici i preti mu okruženje. Zapadno od Dnjepra Rusi su zauzimanjem Irpinja obezbedili put za snabdevanje i odmah krenuli na jug prema ukrajinskim snagama nakupljenim kod mesta Fastiv.

Istočno od Dnjepra, svedoče meštani, ruske snage pokrenule su se sa linije Nežin-Priluke i prodrle duboko na jug. Dojave stanovništva na internetu ukazuju da su Rusi pošli do Kanova, s branom na Dnjepru koja tvori ogromno veštačko jezero široko do 10, a dugačko do 40 kilometara. U tom slučaju, bila bi zaobiđena i pritisnuta uz Dnjepar ukrajinska odbrana Kijeva razvučena na Istoku od predgrađa Brovari, preko aerodroma Borispolj do grada Perejaslavlj.

Meštane Voznesenska na jugu Ukrajine u nedelju ujutro tišina je navela da izađu iz podruma. U gradu za koji su se obe vojske tukle tri dana u tom trenutku nije bilo nikog. Oni javljaju da su uništena sva četiri mosta preko Južnog Buga, poslednje prirodne prepreke do moldavske granice, a neki od njih tvrde da su Rusi postavili ponton 20 kilometara južnije. Ovaj grad je za leđima milionske ruskojezične Odese, gde su vlasti u iščekivanju morskog desanta zasejale plaže minama.

Ruska vojska na liniji Zaporožje-Donjeck, pokrenula se širokim frontom s juga, okružila utvrđeni rejon u Guljajpolju i makar svokim desnim krilom obuhvatila Donbasku grupu ukrajinskih snaga. Pritom nisu naišli na organizovan otpor jer očito Ukrajinci nemaju čime da pokriju taj prostor. Sa severa vode se velike borbe za puteve preko Severskog Donjecka na liniji Izjum-Lozovaja, neophodnoj Rusima da Donbas stisnu i sa te strane.

Zeleni koridor i za Harkov?

David Arahamija, zadužen za pregovore s Rusijom oko zelenih koridora, rekao je da se nada se da bi mogao da bude otvoren put i za Harkovčane koji žele da napuste grad. Tokom noći između subote i nedelje u Harkovu su uglavnom vođeni artiljerijski dueli sa dve prepolovljene ukrajinske brigade u južnom delu grada. Pri tom su i poslednji prilazni putevi ili odsečeni ili pod vatrom.

Ranije je gradonačelnik pokušavao da pregovorima ubedi komandu ovih brigada, sastavljenih od vojnika s drugog kraja Ukrajine, da odu bez borbe. Gubernator oblasti već dugo nije viđen u gradu i ne zna se gde je, ali poziva na borbu do poslednjeg. Rusi su dugo držali puteve prema jugu otvorenim, i nezvanični izvori navodili su da se vode pregovori o bezbednoj evakuaciji kako bi se izbegle ulične borbe, smrt civila i uništenje pre svega bolnica i škola oko kojih Ukrajinci razmeštaju svoju artiljeriju. Zato je moguće da Rusi otvore taj pravac za evakuaciju u nadi da će otići i makar deo ukrajinskih jedinica.

Stanovništvo dvomilionskog Harkova i okolnih mesta uglavnom je rusko ili ruskojezično.