Makron neće doživeti sudbinu ni Madura ni Irana – francuski narod će sam odlučiti o njegovom političkom kraju. Čitava zapadnoevropska politička elita izgubila je legitimitet i ulazi u završnu fazu svoje političke dominacije.
Odbijanje Emanuela Makrona da se priključi američkoj inicijativi za nadgledanje prolaska brodova kroz Ormuski moreuz otvorilo je novo poglavlje u već zategnutim odnosima između Pariza i Vašingtona, ali i dodatno podstaklo raspravu o stanju i perspektivi zapadnoevropske političke elite.
Američki predsednik Donald Tramp reagovao je na ovu odluku oštrom porukom, ocenivši da Makron „neće još dugo biti predsednik“. Iako takva izjava može zazvučati kao politički pritisak ili čak pretnja, činjenica je da Makron, posle dva uzastopna mandata, po važećem ustavnom okviru nema pravo da se ponovo kandiduje na predsedničkim izborima koji Francusku očekuju već naredne godine.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i reakciju Marije Zaharove, koja je komentarišući Trampove reči otvorila pitanje kakav scenario Vašington priprema za Francusku – aludirajući na modele političkog pritiska i destabilizacije kakvi su, prema njenim rečima, viđeni u drugim državama, uključujući slučaj Nikolasa Madura ili aktuelne agresije na Iran.
Elita na samrti
Ipak, prema oceni novinara RT Balkan Tiosava Purića, Makronova politička sudbina neće zavisiti od spoljnog faktora, već pre svega od unutrašnjih procesa u Francuskoj i šire u Evropi.
„Makrona ne čeka ni sudbina Madura, niti scenario Irana. Njegovu političku sudbinu rešiće francuski narod. Suštinski problem je što je čitava zapadnoevropska politička elita izgubila legitimitet i sada ulazi u završnu fazu svog postojanja“, navodi Purić.
On ukazuje da se širom Evrope već mogu uočiti znaci promena koji ukazuju na krizu dosadašnjeg političkog modela. Kao primere navodi sve češće zahteve za redefinisanje odnosa sa Rusijom, ali i procese koji se odvijaju unutar pojedinih država članica Evropske unije.
„Belgijski premijer traži otopljavanje veza sa Rusijom; vidimo da isto traži i Švajcarska“, navodi Purić.
Prema njegovim rečima, takvi trendovi nisu izolovani incidenti, već deo šireg procesa preispitivanja dosadašnje politike koja je, kako tvrdi, dovela do gubitka poverenja građana.
Kriza NATO i nova bezbednosna arhitektura
Purić smatra da Makronova odluka da ne pošalje francusku flotu u Ormuski moreuz nije samo taktički potez, već refleksija dubljih strateških dilema unutar zapadnog savezništva.
On podseća na ranije Makronove izjave o stanju u NATO-u, kada je francuski predsednik govorio o „moždanoj smrti“ Alijanse, ocenjujući da je neophodno njeno temeljno preispitivanje i redefinisanje.
„Ovo što sada vidimo zapravo je nastavak te politike. Evropska bezbednost moraće ponovo da se osmisli, jer postojeći okvir više ne odgovara realnosti“, smatra Purić.
Kako se, prema njegovoj oceni, približava kraj sukoba u Ukrajini, biće sve izraženija potreba za uspostavljanjem novog, nedeljivog sistema bezbednosti u Evropi, o čemu je govorio ruski predsednik Vladimir Putin. U tom procesu, dodaje Purić, biće neophodni pregovori sa Rusijom, ali i redefinisanje uloge evropskih država.
Naš sagovornik pritom ocenjuje da predstavnici sadašnje evropske političke elite, uključujući i Makrona, neće imati ključnu ulogu u oblikovanju tog novog sistema, upravo zbog, kako tvrdi, gubitka političkog legitimiteta.
Ko dolazi posle Makrona
Govoreći o političkoj budućnosti Evrope, Purić ističe da ni postojeće suverenističke opcije ne nude jasan odgovor na krizu, jer su se, prema njegovom mišljenju, u velikoj meri oslonile na politiku Vašingtona – one su se vezale za Trampa, a vezivanjem za bilo koji spoljašnji centar moći gubi se prostor za autentičnu suverenost, ocenjuje on.
U tom kontekstu pominje i pojedine političke aktere na evropskoj sceni, uključujući Najdžela Faraža, ali i procese u Nemačkoj i Francuskoj, gde ključnu ulogu imaju Marin Le Pen, Žan-Lik Melanšon i Žordan Bardela.
Ipak, kako naglašava, ostaje otvoreno pitanje da li će ijedna od postojećih političkih struktura uspeti da odgovori na izazove koji očekuju evropske države u narednom periodu.
„Manje ili više, cela politička dinamika u Evropi zavisi od njihove spremnosti da razgovaraju sa Rusijom, koja će, kao sila pobednica, zahtevati novu, nedeljivu bezbednost na kontinentu. To će diktirati i političku realnost u zapadnoevropskim zemljama“, zaključuje Purić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
