Tramp neće zaboraviti kako su ga Evropljani —ponizili

Najnoviji razvoj događaja u transatlantskim odnosima, odnosno apsolutni razdor između predsednika SAD i evropskih članica NATO, svakako je nešto što predstavlja ogroman udarac za budućnost alijanse, pogotovo dok je Tramp predsednik, kaže za Sputnjik politikolog dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je većina „saveznika“ NATO obavestila Sjedinjene Američke Države da ne žele da se uključe u vojnu operaciju protiv Irana.
Tramp Evropljanima neće zaboraviti poniženje

„Njihov stav me, međutim, ne iznenađuje, jer sam NATO oduvek smatrao jednosmernom ulicom — mi trošimo stotine milijardi dolara godišnje štiteći te iste zemlje, dok one za nas ne čine ništa, naročito kada je nama potrebna pomoć“, objavio je Tramp na društvenoj mreži Istina.

Tramp nikada neće zaboraviti nastup, odnosno neku vrstu poniženja kog su mu priredili evropski lideri nakon njegovog poziva da mu pomognu po pitanju napada na Iran, ocenjuje Mitić.

„Jasno je da, sa jedne strane postoji opravdani razlog zašto evropske članice NATO ne mogu, ili nisu u stanju, ili ne žele, ili nisu smele da pomognu SAD. Jasno je i da se radi i o najflagrantnijem mogućem kršenju međunarodnog prava i da je samim tim za mnoge članice bilo jako teško, bez obzira na njihove brojne duple standarde i hipokrizije kad je u pitanju međunarodno pravo, da se i ovog puta pridruže SAD. Takođe, oni su imali i razne unutrašnje razloge, poput straha od mogućih reperkusija i posledica eventualnih terorističkih napada na sopstvenoj teritoriji. Ali, sa druge strane, oni su i pokazali da jednostavno nemaju bilo kakav kapacitet ili političku volju i vojnu moć da ozbiljnije pomognu Sjedinjenim Američkim Državama.“

Tako da je to jedna situacija koja se ipak razlikuje u mnogo čemu od onoga što smo gledali u prošlosti kada su se neke države NATO uključile u tzv. koaliciju voljnih i pridružile se SAD u napadima na SRJ, Irak ili Libiju, dodaje Mitić.

Test ukrajinskoj koaliciji voljnih

Ovog puta to je praktično izostalo i nemamo nijednu evropsku državu, evropsku članicu NATO, koja je stala uz SAD i to je nešto što Tramp neće zaboraviti, podseća Mitić.

„On je uputio javni poziv svima onima koje SAD zaista, i tu je apsolutno u pravu, ‘štite’ od bilo kakvih pretnji, kako god ih oni definisali, da li one dolaze od Ruske Federacije, ili od Kine, ili od nekih trećih partnera. Činjenica je da NATO bez SAD apsolutno ne postoji i da je jednostavno jedan tigar od papira, tako da je ovo što je u neku ruku Tramp predložio bila neka vrsta testa za države članice da vidi kako će reagovati. Pogotovo u kontekstu već postojećeg razdora koja postoji po pitanju Ukrajine, odnosno, činjenice da se predsedniku Trampu i njegovim inicijativama vezanim za rešavanje sukoba u Ukrajini suprotstavila tzv. koalicija voljnih. Koju praktično čine države članice NATO koje u poslednjih godinu dana vrlo uspešno podrivaju njegove napore kada je u pitanju završetak sukoba u Ukrajini.“

Tako da već imamo čitav jedan niz vrlo ozbiljnih situacija i fundamentalnih pitanja oko kojih se Tramp i evropski partneri razilaze kao što su pitanje Ukrajine i Grenlanda, a sada i Irana, dodaje Mitić.

Retorički pokušaji ulizivanja Trampu

Tramp to ne može zaboraviti pogotovo što i pre svih ovih ozbiljnijih razdora nije imao pozitivno mišljenje o NATO i jako dugo se žalio da SAD praktično plaćaju bezbednost evropskih država dok one profitiraju na uštrb američkih interesa, podseća Mitić.

To je bio jedan od razloga zašto je, između ostalog, i pokrenuo i tarifni rat protiv članica Evropske unije. Tako da se i sa tog aspekta posledice buduće Trampove politike prema evropskim partnerima NATO neće samo ogledati u načinu funkcionisanja NATO, već će se sigurno ogledati i u odnosu prema EU i na bilateralnom nivou prema državama članicama EU i NATO iz Evrope. Imamo neke države koje pokušavaju da to na neki način ublaže znajući moguću reakciju Trampa ili predviđajući je, pre svega baltičke države ili Poljska i Finska. One svakako pokušavaju da nađu neki način da ne razljute previše Trampa, da jednostavno spuste tu tenziju i da ga refokusiraju na pitanje Ukrajine.

Međutim, pitanje je koliko je to Trampu u ovom trenutku u prvom planu i koliko će taj retorički pokušaj uspeti pošto je on u svojim objavama u poslednjih nekoliko dana zaista bio vrlo eksplicitan i vrlo besan kada je u pitanju taj transatlantski odnos, dodaje Mitić.

NATO zemlje bez odbrane i dvostruka igra Kijeva

Razvoj događaja ukazao je i da se pitanje solidarnosti, uključujući i Član 5 povelje NATO, neće automatski definisati kao obaveza SAD jer je Tramp neko ko je već više puta pokazao da može da interpretira razne sporazume onako kako to njemu odgovara, smatra Mitić.
„On može da u nekoj perspektivi bez ikakve dileme kaže da eto, ako se ta i ta država pokazala kao članica NATO, a nije se pokazala dovoljno lojalnom prema NATO i prema američkim interesima, da jednostavno nema obavezu da se na bilo koji način uključi u sukob. Pogotovo sa nekom velikom silom kao što je, na primer Ruska Federacija ili Narodna Republika Kina. I to je jedna poruka koja ne važi samo u okviru NATO, ona važi i na Pacifiku, za ove države saveznice SAD u Pacifiku protiv Kine. Govorimo naravno i o Japanu i o Južnoj Koreji pre svega. Činjenica je da je ovo ovo potencijalno jedna opasna situacija za mnoge članice NATO i da može vrlo lako da se desi da ostanu bez te ključne pomoći SAD onda kada im bude najviše potrebna.“

Naravno, tu postoji i jedna specifična situacija Kijeva koji pokušava preko Zelenskog da pošalje poruke kojima se praktično ulizuje Trampu, uključujući i slanje ukrajinskih stručnjaka za borbu protiv dronova, dodaje Mitić.

A sa druge strane imamo neke njegove visoke zvaničnike koji se drže antitrampovske linije bliske evropskoj koaliciji voljnih, tako da je to jedan retorički pokušaj Kijeva da nekako održi vezu i sa Trampom i sa koalicijom voljnih. A pitanje je koliko će to biti kredibilno, zaključio je Mitić.