Bošnjaci spremni za rat!

Ako je verovati zvaničnim podacima, ali i procenama međunarodnih organizacija i stručnjaka o količini naoružanja i municije u posedu sva tri entiteta u Bosni ga ima sasvim dovoljno za novi rat, a sve učestalije tvrdnje bošnjačkih političara da su spremni za sukob nisu bez utemeljenja, jer je na teritoriji Federacije BiH – ubedljivo najviše oružja!

Dževad Galijašević, ekspert za bezbednost, izneo je zapanjujući podatak da Bošnjaci, u legalnom i nelegalnom posedu imaju nekoliko puta više oružja u odnosu na Srbe i Hrvate zajedno.

Ilegalni arsenali

Galijašević u razgovoru za „Vesti“ naglašava da je to samo manji deo mnogo sumornije stvarnosti koja mora da opomene sve političke aktere da Bosna lako može još jednom da plane i to sa nesagledivim posledicama po sve narode!

To indirektno potvrđuje i poslednji izveštaj Oebsa za BiH u kome se upozorava da se „postkonfliktna BiH i dalje bori sa velikim brojem malog oružja i lakog naoružanja u ilegalnom posedovanju, kao i velikim količinama viška i starog oružja, municije i eksploziva i minsko-eksplozivnih sredstava“.

– Prema podacima iz 2020. godine, oko 11.000 tona municije i eksploziva, i više od 67.000 komada oružja različitog kalibra, od kojih su neki stariji od 40 godina, smešteno je u 15 skladišta širom zemlje. Uprkos napretku koji je do sada ostvaren, određeni deo se čuva u neadekvatnim uslovima, njima se nepravilno rukuje ili se nedovoljno osiguravaju i mogu lako da padnu u ruke krijumčara ili trgovaca oružjem. To predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za BiH i širu regiju u smislu slučajne detonacije, krađe i širenja za upotrebu u kriminalne svrhe, uključujući terorizam – navodi se u ovom izveštaju.

Embargo na podatke

Osim toga, Dževad Galijašević ističe i da godinama unazad višestruko raste i broj registrovanog ličnog naoružanja u Federaciji BiH, a posebno u kantonima gde su Bošnjaci većina, od Sarajeva, Tuzle, Zenice, Bihaća, Travnika i Goražda.

– Krajem 2020. broj malokalibarskog registrovanog, streljačkog oružja u FBiH iznosio je 168.548 komada, a krajem 2021. je porastao za 13.790 komada, što je višestruko više nego u Republici Srpskoj. Istovremeno, raste i broj oružja u nelegalnom vlasništvu što uliva dodatnu zabrinutost – kaže Galijašević.

On navodi i da se, prema podacima nezavisne organizacije Vorld populejšn revju iz 2021. godine, BiH nalazi na 13. mestu u svetu sa 31,2 komada civilnog naoružanja na stotinu stanovnika, ali da je ta brojka, prema njegovim rečima, zapravo mnogo veća.

– Bošnjaci u legalnom i nelegalnom posedu imaju nekoliko puta više oružja u odnosu na Srbe i Hrvate zajedno i to su, kako navodi, podaci SIPA i OSA koji su pod embargom upravo Bošnjaka jer oni rukovode ovim službama. Istovremeno, Bošnjaci pod svojom kontrolom, još od 1995. imaju i šest fabrika namenske industrije u kojoj se proizvodi sve, od automatskog oružja do haubica i municije svih kalibara, a druga dva entiteta nemaju nikakvu mogućnost kontrole ili uvida ni koliko se proizvodi, niti koliko se proda – tvrdi Galijašević.

Fantomske granate u Mostaru

Dževad Galijašević napominje i da fabrike namenske industrije u BiH rade u tri smene, a da je prema zvaničnim podacima Federacija 2019. izvezla oružja u vrednosti od 150 miliona evra, što je 30 miliona evra više nego samo godinu dana ranije.

– Reč je o granatama i municiji kalibra od 5,56 do 155 milimetara gde se kao naručioci navode Saudijska Arabija, Egipat i Turska, ali je ogromno pitanje ko je zapravo krajnji kupac i da li je reč o pravim ciframa – naglašava Galijašević i tu tvrdnju potkrepljuje slučajem iz 2002. godine koji nikada nije razjašnjen.

– U istočnom, bošnjačkom delu Mostara, Sfor je na tri lokacije pronašao čak 9.000 minobacačkih granata kalibra 120 milimetara. Vođen je sudski postupak, ali nikada se nije došlo do odgovora čije su to bile granate i šta se sa njima planiralo. Ta priča je gurnuta pod tepih i više nikada nije pokretana – kaže Galijašević.

Odbrana u njihovim rukama

Dušanka Majkić kaže da je kao poslanik godinama pokušavala da ukaže na problem zloupotreba i manipulacija kada je reč o viškovima naoružanja, ali da su svi pokušaji da se tim poslom pozabavi i Tužilaštvo BiH – pali u vodu.

– Na papiru, zakonima je sve savršeno rešeno, ali u praksi se dešavaju neobjašnjive stvari zato što Bošnjaci blokiraju svaki pokušaj da ovaj proces bude transparentan. U situaciji kada je ceo odbrambeno-bezbednosni sektor u rukama Bošnjaka, pa Srbi i Hrvati ili uopšte ne dobijaju informacije ili su one selektivne, nije ni čudo što je Bakir Izetbegović još pre šest godina lakonski odgovorio da jačanje namenske industrije u Federaciji BiH služi i za izvoz, ali i „za ne daj bože“ – ističe Majkić.

Za strance ništa sporno?!

Dušica Majkić ukazuje da je najapsurdnije to što se netransparentnost odbrambeno-bezbednosnog sektora odigrava pred očima međunarodne zajednice koja i ono što je vidljivo – ne vidi!

– U BiH se nalaze razne specijalizovane međunarodne organizacije, evropske snage, Eufor, NATO i svi pričaju kako je Bosna najuspešnija u reformi oružanih snaga. Ti ljudi ili to pričaju namerno, ili ne znaju, ili nemaju želje da se uopšte informišu šta se zapravo dešava u tom zatvorenom i začaranom krugu – poručuje Dušanka Majkić.

Skladišta bez stražara!

Dževad Galijašević upozorava da iako svi ukazuju da je obezbeđenje skladišta sa viškovima naoružanja najveći problem – niko ništa ne radi kako bi se taj problem rešio.

– Pre izvesnog vremena, iz skladišta „Pazarić“ ukradeno je 25 najsavremenijih, potpuno novih pištolja, a do danas nije otkriveno ni ko ih je ukrao, ni gde su završili. Očigledno je nekome, a tu mislim na političare iz Sarajeva, cilj da ti vojni magacini budu slabo osigurani i predstavljaju najslabiju tačku sistema. Da li ikome može biti logično da je to skladište u Pazarićima u blizini migrantskog centra u Blažuju, a većina tih migranata su zapravo poraženi borci ID i drugih organizacija koje nimalo slučajno nisu stigle do Bosne, već su za tu rutu imale vrhunsku logističku pomoć – zaključuje Galijašević.