Bivši savetnik Angele Merkel: Nemačka danas nije nikakav motor evropskih integracija

Gerald Knaus, bivši savetnik Angele Merkel, u intervjuu za „Dojče vele“ kritikuje politiku Evropske unije (EU) prema Zapadnom Balkanu. Za aktuelnu nemačku vladu kaže da je previše pasivna po pitanju integracije zemalja regiona u Evropsku uniju.

Gospodine Knaus, kad bi samo jednom jedinom rečju trebalo opisati aktuelnu politiku Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i način na koji EU deluje, koju biste reč izabrali?

– Mesečari!

A kako glasi malo opširnija dijagnoza?

– Na jednoj strani postoji određena retorika, a na drugoj strani su stvarni, konkretni potezi. A između te dve stvari nalazi se duboki jaz verodostojnosti.

Što se tiče retorike od strane institucija EU, ali i nemačke strane poslednjih meseci, kaže se da Zapadni Balkan ima EU perspektivu, kaže se da je važno da se ubrza proces pristupanja Uniji, da se moraju ispuniti data obećanja, priča se o preduslovima koji se moraju ispuniti. I kad se ispune ti kriterijumi, onda zemlje regiona mogu da postanu deo EU. To je retorika koju praktikuje Evropska unija.

A ti konkretni potezi? Zar je bilo nešto konkretno u poslednje vreme?

– U stvarnosti od toga nema gotovo ništa. Evo i par primera. Nema uopšte nikakvog objašnjenja zašto u aktuelnoj situaciji Bosna i Hercegovina neće dobiti kandidatski status. Radi se o zemlji u kojoj nema političkih zatvorenika, u kojoj se održavaju slobodni izbori, o zemlji u kojoj političari gube moć nakon izbora, o članici Saveta Evrope.

Činjenica da ta zemlja danas nije kandidatkinja za ulazak u EU je poguban signal prema svima onima u BiH koji veruju u evropsku budućnost. To je jednostavno nepošteno. Ako BiH nije kandidat, šta u stvari znači to obećanje o ubrzavanju integracija?

Ali BiH nije usamljen primer u regionu…

– Drugi primer je Albanija. Zašto Evropska unija sad ne otvori pregovore s Albanijom? Pa niko nije uložio veto protiv Albanije!

Argument koji čujemo jeste da se to pitanje povezuje s bugarskim vetom protiv Severne Makedonije. Ali to povezivanje te dve stvari potpuno je nelegitimno. Šta to treba značiti? Ili ćete svaku zemlju da ocenjujete na osnovu njenog delovanja ili ne.

S Crnom Gorom se već odavno pregovara, ali još nema nikakvih signala kada bi ta zemlja uopšte mogla da računa s integracijom u EU?

– Crna Gora je već deset godina pregovarala sa Unijom. Zašto danas Evropski savet ne kaže nešto u stilu: ako Crna Gora u iduća 34 meseca ispuni sve preduslove, mi možemo da zamislimo da ta zemlja do kraja 2025. postane punopravna članica.

To su ranije uvek tako komunicirali kod drugih zemalja. Crna Gora je članica NATO, članica Saveta Evrope, Crna Gora je svoju spoljnu politiku u potpunosti učinila kompatibilnom s EU, tu nema nikakvih briga oko toga da se možda radi o komplikovanoj zemlji.

Zašto baš 34 meseca?

– Trideset četiri meseca za okončavanje pregovora spominjem jer je upravo to bio rok koji je bio potreban Litvaniji ili Letoniji kada su one pregovarali, 34 meseca za kompletne pregovore! U 34 meseca su ih otvorili i zatvorili.

A Crna Gora, na primer, pregovara već deset godina. I svejedno, niko, ali baš niko ne kaže da bi se Evropska unija radovala da Crna Gora ispuni sve preduslove i 2025. postane deo EU.

Danas se u Briselu odražava samit EU – Zapadni Balkan. Status kvo po pitanju EU integracija je, čini mi se, dosta deprimirajući…

– U najgorem slučaju bojim se da danas neće biti signala u smeru BiH. Da neće biti signala u smeru Albanije. Ili Crne Gore. Da neće biti signala ni prema Kosovu. Severna Makedonija je blokirana. I preostaje samo Srbija. Zemlja koja je sada zarobljena u procesu integracije u koji ne veruje čak ni srpska politika.

Često ste u regionu Zapadnog Balkana. Šta tamo vidite? Kako ljudi reaguju na taj način delovanja ili bolje rečeno nedelovanja EU?

– Svaka razumna osoba koja veruje u evropsku budućnost regiona očajava zbog tog načina delovanja Evropske unije. To stanje očaja rezultira apatijom, a sledeća faza je onda cinizam. I na kraju ljudi jednostavno odustaju.

Da li je moguće razbiti taj začarani krug? I ako jeste, kako?

– To je najvažnije pitanje u ovom trenutku. Kako mi danas možemo to da promenimo? Kako bi uz pomoć samo nekoliko odluka mogli ponovno da uspostavimo tu izgubljenu verodostojnost EU? Ja sam uveren da je to moguće na današnjem samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu.

Ali ako se to ne uradi, onda će Evropska unija naravno da izgubi na uticaju. I to upravo u situaciji u kojoj postoji zabrinutost od rasplamsavanja nacionalizama, u kontekstu ruskog uticaja na Balkanu.

Putinova Rusija je itekako zainteresovana da se na Balkanu intenziviraju napetosti. I retorički, ali i preko raznih operacija koje smo poslednjih godina videli u regionu, na primer u Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji. I sad u toj situaciji neki poput mesečara samo posmatraju kako se urušava verodostojnost Evropske unije, ali i verodostojnost zemalja poput Nemačke. Njihova verodostojnost trpi ogromnu štetu.

Zašto?

– Zato što se obećava nešto što se onda ne uradi. Zato što se ne razmišlja o tome kako bi sve to moglo da se uradi bolje. Smatram da je to opasno. I to definitivno nije u interesu Evropske unije.

Kako bi ta verodostojnost mogla ponovo da se etablira? Šta bi po Vama trebalo sada konkretno uraditi? Šta biste vi predložili kancelaru Šolcu kad bi Vas on pozvao i rekao: Geralde, i šta ćemo sad? Pomozite, sve što kažete mi ćemo odmah da sprovedemo u delo!

– Predložio bih usvajanje pet tačaka. Kao prvo: zemlja kao što je Crna Gora može da postane članica Unije do 2025. Takva jasna poruka mogla bi da mobiliše određene snage u regionu, znači ne samo u Crnoj Gori.

Kao drugo: status BiH. Kad već Moldavija ili Ukrajina mogu da dobiju status kandidata, što ja uzgred smatram dobrim potezom i za to sam se zalagao, onda i BiH mora da dobije kandidatski status pre jesenjih izbora.

Kao treće: signal prema Albaniji. Nema nikakvog plauzibilnog argumenta zašto ne bi trebalo početi da se pregovara s Albanijom.

Kao četvrto: liberalizacija viznog režima za Kosovo. I broj pet: jasna perspektiva zemljama regiona oko pristupa zajedničkom tržištu na kojem bi važila sloboda protoka robe, usluga, ljudi i kapitala.

Povezivanje s evropskim ekonomskim prostorom moglo bi da deluje stabilizujuće, a istovremeno i da otvori nove perspektive. Granice bi vremenom postale nevidljive. Stepen bezbednosti u regionu bi porastao zahvaljujući integraciji.

Kancelar Šolc je pre nekoliko dana bio na turneji po zemljama Zapadnog Balkana. Kako ste Vi doživeli tu posetu?

– Bilo je važno da kancelar poseti Balkan. Ali tom posetom je probudio velika očekivanja. A što su očekivanja veća, potencijal mogućih razočaranja je ogroman. Proces proširenja u poslednjih deset godina razočarao je ljude u regionu. Oni ne vide napredak. Oni vide Evropsku uniju koja ne ispunjava svoja obećanja.

Ali osim buketa prigodnih reči, kancelar na Balkanu nije praktično predstavio ništa novo, nikakva konkretna obećanja ili perspektive. U BiH nije uopšte ni bio. Kako vidite ulogu današnje Nemačke? Da li je ona još uvek motor evropskih integracija? Vidimo da konkretni predlozi po pitanju Balkana ovih dana stižu iz Beča ili Ljubljane. Iz Berlina ne stiže ništa. Da li je Nemačka previše pasivna?

– Nemačka danas nije nikakav motor evropskih integracija. To će se možda promeniti u ova dva dana na samitima u Briselu. Ali u ovom trenutku Nemačka nije nikakav motor ni oko čega po pitanju Balkana.

Dovoljno je da vidite šta se događa po pitanju blokade Severne Makedonije od strane Bugarske. Ništa se ne događa. Nemačka je ekstremno pasivna. Nemačka je u ovom trenutku bez ikakvih ideja.

Gerald Knaus je osnivač i direktor uticajnog berlinskog trusta mozgova ESI (European Stability Initiative) koji se bavi pitanjima migracija i evropskih integracija jugoistočne Evrope. Knaus je u Nemačkoj poznat i kao arhitekta izbegličkog dila koji je EU početkom 2016. sklopila s Turskom. U to vreme bio je savetnik tadašnje kancelarke Angele Merkel.