Bitka za srpsko ime i pravo

Da li je vaš sin ubio nekog u ratu, šokantno je pitanje postavljeno Srbinu u Vukovaru, prilikom popisa u Hrvatskoj. Sa tim događajem upoznala je javnost Dragana Jeckov, poslanica u saboru iz Samostalne demokratske srpske stranke, apelujući da se ovaj posao obavlja u skladu sa pozitivnim propisima. Nepravilnosti je bilo i na popisu u Severnoj Makedoniji, dok se Crna Gora priprema za izjašnjavanje građana, ali trenutno nije određeno kada će se to desiti. Ranije je bilo pokušaja prekrajanja zakonodavstva, ali ako se po jutru dan poznaje, odnosno po nacrtu Zakona o popisu, građani će u Crnoj Gori moći da kažu koje su nacije, vere i jezika.

Falsifikovanje broj građana srpske nacionalnosti nije novost u zemljama bivše Jugoslavije, ukazuju sagovornici „Vesti“ ističući da se to radi zbog činjenice da od broja popisanih građana određene nacionalnosti zavisi i njihov prvenstveno politički uticaj u društvu.

Popis je, kako za „Vesti“ kaže direktor dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac, od izuzetne važnosti za Srbe u Hrvatskoj, jer od zastupljenosti zavisi njihov uticaj u društvu. Zato, prema njegovim rečima, ima pokušaja zastrašivanja, ali i nepravilnosti, poput dešavanja u Zagrebu, kada popisivačica nije pitala jednog građanina za narodnost, već rekla da ga smatra Hrvatom.

– Od procenta zastupljenosti Srba, zavisiće njihova kolektivna prava u narednoj deceniji – objasnio je Štrbac navodeći, kao primer, podatak da je na osnovu Popisa 2011. u hrvatski sabor ušlo troje zastupnika, a da je tako i na lokalnom nivou vlasti.

U Makedoniji je popis tek završen, a rezultati najavljeni za mart 2022, ali je, kako smatra predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, Ivan Stoilković, gotovo sigurno da će rezultati biti sporni.

– Objavljivanje rezultata popisa će doneti novu političku krizu u Makedoniji – kaže za „Vesti“ Stoilković.

Podseća da je popis vršen na laptopu, pa građani nisu imali uvid u unete podatke koji idu na server popisne komisije.

– Nije prihvaćeno da se podaci upisuju u dva primerka, pa da i jedan ostane građaninu, pošto je Srbima važno da se kod ostvarivanja prava na srpsko državljanstvo pozovu na te podatke – kaže Stoilković.

On je naglasio da manipulisanje brojem Srba u Severnoj Makedoniji nije novost i da se dešava od prvog popisa pre tri decenije.

– Prema rezultatima 1991. godine bilo je 45.000 Srba, a u Sobranju je ministar policije kazao da je u međuvremenu dato 16.000 državljanstava Srbije, što je oko 62.000. Na sledećem popisu bilo nas je 36.000, što je skoro duplo manje i sigurno netačno i zato nastavljamo borbu ne samo za tačan broj Srba, već i za ostvarivanje stepena političkog uticaja da bismo mogli da se izborimo za adekvatniji položaj Srba u Makedoniji – kazao je Stoilković.

Crnogorski Srbi

Na ranijim popisima u Crnoj Gori je bilo mnogo nedostataka i falsifikovanja, ukazuje za „Vesti“ predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović i dodaje da je to naročito bilo izraženo 2011. Kao jedan od primera pritisaka navodi da je u deo o nacionalnosti, uvedena kategorija „Crnogorac-Srbin“ i „Srbin-Crnogorac“.

Prema podacima sa tog popisa, bilo je 29 odsto Srba, a naš sagovornik smatra da bi ih bilo više, ali se zbog pritisaka 30.000 njih izjasnilo kao neopredeljeni, a nekoliko procenata kao Jugosloveni.

Nada se da će za razliku od bivše vlade Mila Đukanovića, nova vlast sprovesti slobodno izjašnjavanje i pošten popis u Crnoj Gori.

Automatski Hrvati

Dragana Jeckov je rekla da građani prijavljuju brojne nepravilnosti, pa je tako jedan od popisanih koji je hteo uvid u popisnicu, video popunjeno polje „narodnost“. Tražio je objašnjenje, a rečeno mu je da se pri izjašnjavanju o državljanstvu automatski povlače podaci i puni to polje, odnosno da su hrvatski državljani Hrvati. Popisivači su imali navodno pokvaren laptop, pa su pisali na papiru i ljudi ne znaju da li su popisani, jedan je od problema.