Erdogan obilato koristi promenljivu politiku SAD, kao i neodlučnost EU, priča za „Dojče Vele“ stručnjak za Tursku Ginter Zojfert.
Prema medijskim napisima, u utorak je poziv Angele Merkel jedva sprečio početak rata Grčke i Turske.
Sve glasnije se zvecka oružjem nakon najava Ankare da će poslati istraživački brod „Oruk Reis“ u blizinu grčkog egejskog ostrva Kastelorizo koje se nalazi svega tri kilometra od turskog kopna. Tu bi, prema najavama, turski brod mesec dana trebalo da ispituje potencijalna podvodna nalazišta prirodnog gasa i nafte.
Taj predeo Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ekskluzivno ima pravo da istražuje i eksploatiše podmorje.
Vojske obe zemlje su u pojačanoj pripravnosti i, prema saznanjima lista Bild, samo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak uveče sprečilo otvoreni sukob. Kako taj list piše, turski vojni avioni su nadletali Kastelorico, grčki su takođe bili u vazduhu, i tek je telefonski kontakt kancelarke sa Eroganom i grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom predupredio vojni sudar.
Pregovori jedino rešenje
– Može se pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja – kaže za DW Ginter Zojfert iz berlinskog Centra za primenjene turske studije. On je uveren da turski predsednik neće odustati od bušenja podmorja u oblasti koju Grčka reklamira za sebe, baš kao što je ušao u oblast na koju Kiprani polažu pravo.
– Da li će zato doći do rata, zavisi od toga kako se Grčka bude ponašala: da li će ponuditi Turskoj pregovore ili ne – nastavlja Zojfert. „I zavisi od toga kako će se postaviti EU i pre svih SAD. Na posletku su i Grčka i Turska članice NATO i tu bi velike članice NATO trebalo da se upletu kao posrednici.“
Zojfert smatra da su pregovori jedino rešenje za suprotstavljena tumačenja pomorskog prava. Dok Grčka smatra da more oko njenih ostrva spada u grčke teritorijalne vode – makar ostrva bila tik uz tursku obalu – Turska tvrdi da to ne podrazumeva ekskluzivno pravo na energente.
Neodlučnost EU i SAD
Dok se EU za sada ograničila na saopštenja i pretnje sankcijama Turskoj, Sjedinjene Države su u teškoj poziciji, smatra Ginter Zojfert. „Sa jedne strane imaju dosta konflikata sa Turskom – pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. Sa druge strane, SAD pokušavaju da suzbiju uticaj Rusije u istočnom Sredozemnlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio da li želi primarno da se pozicionira protiv Rusije ili da primarno disciplinuje Tursku.“
– Erdogan obilato koristi tu tamo-vamo politiku SAD, kao i neodlučnost EU – zaključuje Zojfert.
Zojfert, raniji novinski dopisnik iz Turske i predavač na univerzitetima u Istanbulu i Nikoziji, podseća da je EU svojevremeno imala koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pregovora sa tom zemljom o pristupanju Uniji.
– Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen – naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj – sve države EU su mogle da stanu iza njega – kaže Zojfert.
No to je propalo. – Sada su u prvom planu mnoge pojedinačne teme – izbegličko pitanje, energetska politika, uloga Turske u Siriji i Libiji. U svim tim pitanjima pojedine države EU imaju različite pozicije u skladu sa nacionalnim interesima – dodaje Zojfert.
Erdoganov cilj je „velika Turska“
Na pitanje novinara DW da li je slučajnost to što se istog dana (petak, 24. juli) održava prva islamska molitva u Aja Sofiji koja je pretvorena u džamiju, planira odlazak turskog broda u blizinu grčkog ostrva i obeležava godišnjica ugovora iz 1923. kada je definisana granica Turske i Grčke, Zojfert kaže:
– To nije slučajno. Politika gospodina Erdogana ima za cilj stvaranje velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše prema Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog carstva – navodi ovaj stručnjak.
Erdoganov moto je, kaže, da Turska postane najjača sila u regionu u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD i slabošću EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku. „Praktične posledice te politike su naoružavanje turske vojske i militarizacija spoljne politike u istočnom Sredozemlju. Ta politika ima i velike simboličke dimenzije poput pretvaranja Aja Sofije u džamiju.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
