Novinar i bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić izjavio je da ukoliko Rusija na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, posledica će biti potpuni prekid odnosa sa Zapadom, a u prvom redu s Evropom, za narednih nekoliko decenija.
Bisenić je kazao da će to biti najveća promena toka evropske istorije s kojom će se suočiti ova generacija čovečanstva.
– Ukoliko Rusija ne uspe u onome što je počela, posledice će biti podjednako kolosalne jer će se naći na ivici istorijske beznačajnosti – ocenio je Bisenić.
Istakao je da ukoliko Rusija ne uspe u svojoj nameri da preko Ukrajine zaustavi širenje NATO, biće svedena na „beznačajnost nivoa Luksemburga“.
Šta je cilj Rusije?
Na pitanje šta je cilj Rusije, Bisenić je kazao da svi ciljevi koje je ona javno postavila – demilitarizacija, denacifikacija i priznanje Krima delom Rusije i nezavisnosti dve novostvorene republike, ne govore ništa o odnosu Rusije prema državnosti Ukrajine i njenom unutrašnjem uređenju kao i budućem očekivanom odnosu prema Moskvi.
– To će sve biti jasnije kada se dobije konačna situacija na terenu. Za sada imamo osnova da verujemo da postoji maksimalistički scenario i nekoliko drugih „podscenarija“. Recimo, predsednik Putin je rekao da postoji nekoliko varijanti demilitarizacije koji se nalaze u rukama ruskog pregovaračkog tima. Istovremeno, on je upozorio i na to da u rukama ukrajinskog rukovodstva leži budućnost ukrajinske državnosti. Možemo zato da pretpostavimo da je i ona pod odredjenim uslovima u pitanju – naveo je bivši ambasador.
Upitan da li i koliku odgovornost za rasplamsavanje sukoba snosi i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, Bisenić kaže da je Zelenski na početku mandata ulivao nadu da će moći da ima samostalniji, nezavisniji i u određenom smislu, neortodoksniji pristup rešenju ukrajinske krize.
– Prvi telefonski razgovor koji je obavio kao predsednik, učinio je s ruskim predsednikom Putinom. Od tada, pa za naredne dve godine, na žalost, predsednik Zelenski nije učinio mnogo da pronađe kreativan i diplomatski put za normalizovanje odnosa s Rusijom. Umesto toga, on je izabrao put konfrontacije -istakao je Bisenić.
Prema njegoviim rečima, Zelenski je 2021. usvojio tri dokumenta iz sfere nacionalne bezbednosti koja produžavaju konfrontaciju s Rusijom, a neposredno pred rusku vojnu akciju, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti sasvim „neoprezno“ je najavio namere Ukrajine da se odrekne svog nenuklearnog statusa.
– Možemo reći da je šteta što kao evidentno hrabar čovek, nije bio svestan svih okolnosti u kojima se njegova zemlja nalazi i da nije učinio pravovremene korake kako bi te opasnosti otklonio – naglasio je Bisenić.
Da li je moguć sukob NATO i Rusije?
Na pitanje da li je i koliko izvestan oružani sukob izmedju NATO i Rusije, Bisenić kaže da je NATO za sada jasan da ne želi da se uključuje u sukob.
– To je proisteklo iz stava predsednika Bajdena da ne želi Treći svetski rat. Ali, ne treba potpuno isključiti da u daljoj radikalizaciji ili nekoj novoj fazi sukoba bude uključena i neka od NATO zemalja, verovatno baltičkih – naveo je on.
Ocenio je da će širenje NATO biti „zgaženo“ pod ruskim tenkovima u ukrajinskim žitnicama.
– Ali NATO će opstati s izgledima da mu konfrontacija s Rusijom bude otvorena i jedina svrha. Uostalom, Dmitrij Medvedev je te odnose već najavio kao „gledanje preko nišana“. Sve evropske članice NATO moraće permanentno da se spremaju za eventualni sukob s Rusijom. Kako će to da izgleda u dnevnom životu? Sigurno tako što će nestati mnoge udobnosti i osećanje bezbrižnosti – naglasio je Bisenić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
