Zaboravljena verovanja: Gostinski dan
Još su slovenski preci rado primali strance u svoje domove i od sveg srca ih gostili, čak im priređivali zabave i uveseljavali ih svojim narodnim pesmama. Tu naviku su preneli i kada su naselili Balkan, a neki kasniji narodi su od gostoprimstva napravili i zaštitni znak.
U Srbiji su među najvećim ljubiteljima gostiju Homoljci, a oni rado drugima odlaze u posete, naročito o slavama i svadbama. Ali, na krštenja i kazivanja dečjeg imena, na preseljavanje u novu kuću i za mirenja dolaze im samo pozvani gosti.
Kad znaju da će imati goste, Homoljci poustaju još u zoru i spremaju se da ih dobro dočekaju. Na mrsne dane ne štedi se junad, jagnjad i prasad, a u postu se nabavlja riba, ulje i pirinač. Seljaci mnogo nude goste, krivo im je kad neće da jedu i piju, a raduju se kada su gosti veseli i orni ne samo za trpezu, nego i za igru i muziku. Za sofrom im se ustupaju najbolja mesta. Gostoljubivi su i prema tuđincima.
U prošla vremena, znalo se da putnik, kiridžija, katrandžija ili prstendžija nikad neće noćiti u kafani jer ih obično seljaci pozovu na konak, osuše im obuću, nahrane stoku i usput ih dobro počaste. Sutradan im čak napune torbu hranom, da im se nađe za put, isprate ih na kraj sela i pokažu kuda bi trebalo da nastave.
Na selu se odlazilo u goste samo o krsnoj slavi, svadbi i zavetini, slavi sela. U druge dane se nije gostovalo, s tim što su se gosti zvali na svadbu i slavu, a na zavetinu su slobodno mogli da dođu i meštani drugih sela. U nekim krajevima postojali su i posebni dani posvećeni gošćenju, i poznati su baš pod tim imenom. Tako se ponegde zadržao običaj četvrtog dana slave, zvanog gostinski dan ili gostobija, a kod Vlaha u Homolju i trangiljej.
Tog dana prestaje da važi pravo prethodnih zvanica, koje su dužne da se raziđu svojim kućama, a novi gosti su zapravo oni koje pozove domaćica. Domaćin može da pozove ponekog svog prijatelja, ali je to uglavnom dan kada njegovu suprugu posećuju žene iz sela čiji su muževi bili prvog dana slave u gostima. Posebna pažnja se ukazuje se gostima koji su došli na porodične svečanosti, kao prilikom krštenja, s tim što redovni gosti moraju da uđu u kuću sa darovima, dok se od gostiju namernika darovi niti očekuju, niti primaju.
