I to je (bio) BalkanLepotica iz Perasta
Crnogorskom vladiki Njegošu sigurno su bacale zaljubljene poglede ne samo strankinje, koje je susretao na proputovanjima, nego i Crnogorke.
Ali, to je moralo dobro da se skriva. Ostao je zabeležen samo jedan događaj u Perastu, gde se već rukopoloženi vladika odmarao i u moru kupao.
Živela je u komšiluku kuće u kojoj je Njegoš odseo jedna "žena mlada, ali soko sivi". Njega je privuklo to što nije bila "plašljiva jarebica" kao tadašnje crnogorske devojke. Samo što ju je video, neka "strecanja rajska" ovladala su vladikinom dušom i telom.
Ne zna se kako se ta lepotica zvala, ali se njen lik može sastaviti iz zapisa koje je crnogorski vladar ostavio u raznim svojim delima. Bila je vitka i imala "čerte fine". Čelo joj je bilo "ljepše od mjeseca, a lice jutro rumeno". Hod vilin, "mnogo dični no Avronin kada šeće, a naročito su ga opili i zavodili njen preblag osmejak i divne oči: streljale su kada su ga gledale, a mogle su i kamen rastopiti".
U takvom raspoloženju Njegoš je u Perastu napisao svoju jedinu ljubavnu pesmu. O tome je zabeleženo sledeće:
"Ovu pjesmu nosaše Vladika jednako za kolanom, pa kad se povrati na Cetinje, jednoga dana izvadi je iz kolana pa je pročita svome ađutantu. Ta se pjesma odlikovala od sviju njegovi pjesama. U njoj su se okupile sve miline i dražesti, a i ta bi se pjesma morala nazvati krunom njegovije pjesama. Iskaše mu je ađutant da je dade, a on se nasmija umiljato, pa će reći: 'A kako da ti je dam, zar da pečataš u novinama?' 'Zaslužuje da se svuda pečata', odgovori mu ovaj. 'A, kako bi izgledalo: vladika, pa da piše pjesmu od ljubavi? Ne dam!'"
