U svetu virusologije, malo koji patogen izaziva toliko straha i nedoumica kao grupa virusa poznata kao Hantavirus, jer ono što ga čini posebno uznemirujućim nije samo težina bolesti koju može izazvati, već i činjenica da se i danas otkrivaju novi detalji o njegovom ponašanju u ljudskom organizmu, a naučnici tvrde da ostaje prisutan i do 6 godina u telesnim tečnostima od trenutka zaražavanja.
Hantavirus se ne prenosi kao grip ili COVID, jer nema klasičnog širenja kroz kašalj u prepunoj prostoriji niti običnog kontakta među ljudima, već dolazi tiho iz sveta glodara, kada ljudi udišu čestice suve prašine kontaminirane urinom, izmetom ili pljuvačkom miševa i pacova, kada čiste podrume, šupe ili napuštene prostorije ili kada dolaze u kontakt sa zaraženim okruženjem bez zaštite, nakon čega se virus ubacuje u organizam neprimetno, ali posledice mogu biti dramatične i ponekad životno ugrožavajuće.
Za većinu hantavirusa važilo je pravilo da se ne prenose sa čoveka na čoveka, ali onda se pojavio izuzetak koji je potpuno uzdrmao to shvatanje, a to je varijanta sa Anda (Andes orthohantavirus), koji je otkriven u Patagoniji u Argentini i Čileu i koji je pokazao da je moguć prenos sa čoveka na čoveka, posebno u uslovima bliskog kontakta, porodičnih zajednica i zdravstvenih ustanova. Sve to je potpuno promenilo način na koji se posmatraju određeni sojevi ovog virusa.
U težim slučajevima infekcija može da pređe u hantavirusni plućni sindrom, gde dolazi do naglog pogoršanja disanja, nakupljanja tečnosti u plućima i brzog pada nivoa kiseonika u krvi, pri čemu bolest nekada napreduje iz naizgled blage slike u kritično stanje u roku od samo nekoliko dana.
U naučno – istraživačkim krugovima pojavile su se i tvrdnje da hantavirus može da opstane u ljudskom organizmu veoma dugo, naročito u telesnim tečnostima, poput sperme i do 71 mesec, ali da detekcija RNK virusa ne znači da je on i dalje aktivan i zarazan. Ipak, dugotrajna prisutnost ovog virusa u reproduktivnom sistemu kod ljudi u rasponima od više godina nije potvrđena kao standardni medicinski nalaz.
Sve to čini hantavirus posebno intrigantnim jer kombinuje prirodni rezervoar u divljim glodarima, potencijalno težak i brz klinički tok bolesti, različite obrasce ponašanja među sojevima i stalne naučne nedoumice oko toga koliko dugo i u kojim oblicima može opstati u ljudskom telu. Zbog toga ostaje pod stalnim nadzorom epidemiologa i virusologa širom sveta kao podsetnik koliko je granica između poznatog i nepoznatog u svetu virusa opasno mala.
Piše: Biljana Stepanović
