Avio-saobraćaj ponovo se suočava sa krizom i neizvesnošću. Zbog nestabilne situacije na Bliskom istoku i bezbednosnih rizika, neka od najvažnijih svetskih čvorišta, poput Dubaija, privremeno su zatvorena ili rade u otežanim uslovima. Istovremeno, cena kerozina raste prateći skok cena nafte, što dodatno povećava troškove aviokompanija. U takvim okolnostima industrija koja povezuje svet mora brzo da se prilagođava novim krizama. Beograd je ovih dana mesto gde se o tim pitanjima raspravljaju evropski stručnjaci.
Svetsko nebo poslednjih godina više nije samo vazdušni prostor već i mapa geopolitičkih tenzija. Ratna žarišta, zatvoreni koridori i bezbednosni rizici sve češće menjaju rute letova, produžavaju putovanja i povećavaju troškove avio-kompanijama. U takvim okolnostima, stabilnost vazdušnog saobraćaja postaje pitanje bezbednosti i otpornosti država.
Predsednik avio-kompanije ERA Jesper Rungholm kaže da prevoznike muči i dešavanje u svetu i evropski zakoni.
„Regulativa EU 261 trenutno je jedan od najvećih problema za industriju. Npr. Emirates u Dubaiju može da natoči gorivo za povratni let, kako bi izbegao skuplje gorivo ili takse u Evropi“, objasnio je Rungholm.
Rast troškova i nedostatak radne snage
Istovremeno avio-kompanije se suočavaju sa rastom troškova, nedostatkom radne snage i pritiskom da smanje emisije, dok putnici očekuju sve dostupnije i jeftinije letove.
Avioni lete dužim i složenijim koridorima kako bi izbegli zone konflikta – što znači više goriva, duže vreme leta i veće troškove za avio-kompanije.
Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek navodi da je još rano za konačne procene jer se stvari tek razvijaju.
„Ono što već vidimo jeste da cena goriva raste i trenutno dostiže nivo iz 2022. godine, iz vremena posle kovida. Zbog toga primenjujemo iste mere koje smo tada koristili kako bismo ublažili posledice“, kaže Marek.
Objašnjava da je s druge strane moguće da će porasti potražnja za letovima unutar Evrope, jer ljudi koji su ranije putovali na odmor na Bliski istok sada možda biraju destinacije poput Španije, Italije ili Grčke.
„Tu je naša šansa. Otvaramo sedam novih destinacija. Počinjemo sa Santorinijem, zatim slede Baku, a posle 30 godina ponovo uvodimo let za Toronto“, ističe Marek.
Er Srbija simbol promena
U trenucima političkih kriza, zatvorenih granica i evakuacionih letova iz ratnih zona – od Bliskog istoka do drugih kriznih regiona – pokazalo se da zemlje koje imaju svoju avio-kompaniju imaju i veću sposobnost da brzo reaguje, vrate građane kući ili obezbedi humanitarnu pomoć.
Ministar finansija Siniša Mali kaže da je Er Srbija simbol promena kroz koje je Srbija prošla od 2013. godine.
„Leti na više od 90 destinacija i ima 29 aviona, posluje profitabilno i ne dobija subvencije od države. Istovremeno smo pronašli i koncesionara za Aerodrom Nikola Tesla, uz više od 700 miliona evra investicija, a aerodrom nastavlja da raste“ kaže Mali.
Kako dodaje planom „Srbija 2030“ najavljena su ulaganja u infrastrukturu, uključujući više od 500 miliona evra u aerodrom u Nišu, ali i druge projekte koji treba da povećaju atraktivnost tržišta i omoguće više aviona, više destinacija i više aviokompanija koje će leteti ka Srbiji i regionu.
I pored izazova potražnja za putovanjima ne jenjava. Predstojeća godina biće test izdržljivosti za aviokompanije – ali i prilika da se kroz nove investicije, rute i saradnju dodatno ojača mreža letova širom Evrope.
