Ekonomske posledice sukoba SAD i Izraela sa Iranom osetiće se širom sveta, što pokazuje kretanje cena na tržištima. Ali neće sve zemlje podjednako osetiti teret krize.
Sjedinjene Države su neto izvoznik prirodnog gasa od 2017. godine, a nafte od 2020. godine, pokazuju zvanični podaci, što znači da je njihov sopstveni energetski sektor imao koristi od naglog rasta cena. Ipak, prosečno američko domaćinstvo će biti teško pogođeno rastom cena benzina. Nasuprot tome, evropske i azijske ekonomije koje se oslanjaju na uvoz energije suočavaju se sa mnogo većim skokom inflacije, delom zato što su cene prirodnog gasa na tim tržištima nestabilnije nego u Sjedinjenim Državama i već su porasle, a gorivo je ključno za njihova domaća energetska tržišta.
SAD su zaštićene, ali nisu imune na štetu
„Sjedinjene Države su zaštićene, ali nisu imune na štetu“, rekao je Džejms Najtli iz banke ING. To je zato što Sjedinjene Države neće trpeti poremećaje u snabdevanju ključnim sirovinama koji će se videti drugde, tvrdi on. „Svi će biti u gorem položaju jer je suština da ste poskupeli ključni faktor proizvodnje, ali će to imati neujednačen uticaj na različite zemlje“, složio se Dejvid Ajkman, direktor istraživačkog centra Nacionalnog instituta za ekonomska i društvena istraživanja (NIESR).
Cene sirove nafte marke brent skočile su za skoro 30 procenata prošle nedelje nakon izbijanja rata, dok su evropske cene gasa završile nedelju za oko dve trećine više. Rast je izazvan strahovima od produženog prekida snabdevanja kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju za energetski saobraćaj, kao i gubitkom proizvodnje na drugim mestima na Bliskom istoku.
Ako se održe, više cene će podstaći inflaciju, smanjiti kupovnu moć domaćinstava i naštetiti rastu BDP-a u ekonomijama širom sveta.
Promene cena energije služe kao moćan mehanizam za preraspodelu prihoda između zemalja, rekao je Ćian Vang, glavni ekonomista za Azijsko-pacifički region u kompaniji „Vanguard“.
Težina uticaja zavisiće ne samo od toga koliko će cene porasti, već i od toga koliko dugo će trajati i šta vlade čine kako bi pokušale da ublaže teret potrošačima.
Kina, Indija, Južna Koreja, Norveška, Kanada i evrozona
Analiza 15 ekonomija koju je sprovela kompanija „Oxford Economics“ sugeriše da će skok troškova energije imati najveći uticaj na Italiju, gde bi inflacija u četvrtom kvartalu ove godine mogla da poraste za više od jednog procentnog poena u poređenju sa ranijom prognozom konsultantske kuće. Evrozona u celini i Velika Britanija će videti projektovani rast inflacije za više od pola procentnog poena.
Nasuprot tome, inflacija u SAD u četvrtom kvartalu će porasti za samo 0,2 procentna poena, dok će Kanada biti najmanje pogođena.
Kina, Indija i Južna Koreja su svi glavni uvoznici nafte i gasa iz Persijskog zaliva, što ih takođe čini ranjivim. Kina, na primer, uvozi 70-75 procenata svoje potrošnje sirove nafte, a veliki deo njenog uvoza sa Bliskog istoka prolazi kroz Ormuski moreuz. Ali Kina može da se osloni na svoje veće rezerve nafte kako bi izvršila pritisak na rafinerije da smanje izvoz, a istovremeno štiti svoj, a takođe ima i mogućnost da se okrene uvozu iz Rusije.
Vang je tvrdio da bi kineska vlada mogla da interveniše kako bi ograničila prenos rastućih cena sirove nafte na maloprodajne cene benzina i da bi čak i malo viša inflacija mogla biti dobrodošla s obzirom na stalne deflatorne pritiske u zemlji. Veliki izvoznici energije poput Norveške i Kanade videće očigledno pozitivnije efekte jer mogu da iskoriste više cene, a istovremeno izbegnu pretnje proizvodnji sa kojima se suočavaju dobavljači sa Bliskog istoka.
Zašto je benzin poskupeo u SAD
Revolucija škriljaca je transformisala Sjedinjene Države u energetsku supersilu tokom poslednje dve decenije, čineći ih najvećim svetskim proizvođačem nafte i gasa, što znači da će američki proizvođači ubrati plodove viših cena. Visoka proizvodnja u SAD delimično štiti potrošače, posebno u prirodnom gasu, gde je globalno tržište donekle fragmentirano.
Dok su evropske i azijske cene gasa naglo porasle prošle nedelje, američke cene su porasle samo neznatno. Nedostatak rezervnih kapaciteta za utečnjavanje i izvoz tečnog prirodnog gasa ograničiće sposobnost američkih proizvođača da izvoze gas na druga tržišta, pomažući da se cene gasa u SAD drže pod kontrolom.
Ali u nafti, gde je tržište globalnije, američki potrošači će verovatno osetiti pritisak. Cena nafte West Texas Intermediate, američke referentne cene sirove nafte, prošle nedelje je zabeležila najveći nedeljni rast od početka evidencije 1983. godine.
To je podstaklo nagli rast cena benzina u SAD, koje su u petak dostigle 3,32 dolara po galonu, u odnosu na 2,98 dolara nedelju dana ranije, što je njihov najviši nivo od 2024. godine. Cene nafte su dodatno porasle u ponedeljak, a cena brenta, međunarodne referentne nafte, skočila je za 25 procenata na 116,17 dolara po barelu.
Da li će cene nafte premašiti vrhunce iz 2008. i 2022.?
„Goldman Saks“ je upozorio da će, ako kriza potraje do kraja marta, cene nafte verovatno premašiti vrhunce iz 2008. i 2022. godine.
Udžbenici iz ekonomije sugerišu da centralne banke mogu da ignorišu skokove cena energije, ali nedavno iskustvo visokih stopa inflacije nakon pandemije znači da su inflaciona očekivanja domaćinstava u nekim zemljama veća. Zato je, rekao je Majkl Sonders iz Oksford Ekonomiksa, „ažurirani priručnik“ za centralne bankare da „budu spremni da se suprotstave rizicima viših inflacionih očekivanja jastrebovskom retorikom i strožom monetarnom politikom u slučaju energetskog šoka“, preneo je „Gardijan“.
Ovo se već odrazilo na tržištima novca. Investitori sada ne samo da očekuju da će Banka Engleske zadržati kamatne stope nepromenjene, već više ne uračunavaju nikakva dalja smanjenja ove godine. U evrozoni, investitori počinju da uračunavaju mogućnost povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.
U SAD, predsednik Federalnih rezervi Džej Pauel je već signalizirao da će centralna banka verovatno zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou, prognoze za smanjenje kamatnih stopa su smanjene, a trgovci sada očekuju jedno do dva smanjenja ove godine umesto dva do tri.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
