Ambasada Srbije u Bernu priredila je prijem povodom Dana državnosti, dva prijema, prvi za diplomatski kor, predstavnike švajcarskih institucija, a drugi za srpsku dijasporu. Prvom prijemu prisustvovali su predstavnici švajcarskih ministarstava, naučno-kulturnih institicija, medija, a odazvao se i veliki broj ambasadora.
Prisutni su bili i stalni predstavnik Misije Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović i Zoran Jeremić, generalni konzul u Cirihu. Svečanost je otvorena himnama dve zemlje u izvođenju Danijele Bijelice, operske pevačice iz Ciriha.
Ambasador Goran Bradić je podsetio na značaja Sretenja po srpsku državu, a najveći deo obraćanja je posvetio odnosima Berna i Beograda.
„Šta povezuje Srbiju i Švajcarsku danas – Novak Đoković i Rodžer Federer? Ili uspešne švajcarske investicije, koje su u Srbiji stvorile hiljade radnih mesta“, kazao je on.
Bradić je ukazao da su brojni Srbi, pored univerziteta u Nemačkoj, Austro-ugarskoj, Rusiji i Francuskoj, u prošlosti birali i one u Švajcarskoj.
– Posebno popularni bili su univerziteti u Ženevi i Cirihu. U drugoj polovini 19. veka bilo je do 150 studenata iz Srbije na švajcarskim fakultetima. Jedan od njih bio je Vladimir Jovanović, koji je 1864. u Ženevi izdao prvi srpski nedeljnik „Sloboda-Liberte“ na srpskom i francuskom – podsetio je Bradić i dodao da je 1916. Radiša Anđelković otvrio prvu srpsku štampariju u Ženevi.
Naglasio je da je između 1900. i 1920. u Švajcarskoj izdavano oko 10 novina na srpskom jeziku, a štampane su i knjige na srpskom.
– Neki od srpskih studenata u Švajcarskoj kasnije su u Srbiji bili ministri ili premijeri – naveo je on.
Među onima koji su u drugoj polovini 19. veka studirali u Švajcarskoj, a koji su kasnije ostavili duboke tragove na političkoj, književnoj, naučnoj i diplomatskoj sceni Srbije su, kako je naveo, Nikola Pašić, Jovan Dučić, Svetozar Marković, Petar Todorović, Pera Velimirović, Nikola Petrović, hemičari Sima Lozanović i Marko Leko, Mileva Ajnštajn Marić, Milana Bota i Ružica Dražić.
Pomoć koju ne zaboravljamo
Srbiju i Švajcarsku, naglasio je ambasador, povezuje i još nešto bitno.
– Više Švajcaraca, lekara, novinara, medicinskih sestara, pomagalo je Srbima za vreme Balkanskih ratova, a posebno tokom Prvog svetskog rata u umanjenju patnji, ali i izveštavanju o ratnim zločinima nad srpskim stanovništvom. Skupljali su i donacije iz Švajcarske i Evrope za srpsku vojsku i srpski narod – naveo je Bradić i istakao Viktora Kinea, Arčibalda Rajsa, Žanere Minikin, Žozefa Štempelberga, ali i Evu Mitnicki, medicinske sestre Bertu Rasin Kine i Žermen Rasin, Katrin Šturceneger, Mabel Grujić.
1,3 milijarde evra investicija
Govoreći o aktuelnim odnosima dve zemlje Bradić je ocenio da su na najvišem nivou. Zahvalio je švajcarskim vlastima na finansijskoj i stručnoj podršci u postizanju strateškog političkog cilja Srbije – punopravnog članstva u EU.
Obim trgovinske razmene dostigao je prošle godine 433 miliona evra i veći je za 23,8 odsto u odnosu na 2018. Bradić je ocenio da postoji još veliki potencijal za pospešivanje ekonomske saradnje. Naveo je da sa ukupnim investicijama od 1,3 milijarde evra Švajcarska je na sedmom mestu stranih investitora.
Decu u dopunske škole
Na prijemu za srpsku dijasporu, kojem se odazvalo više od 150 predstavnika saveza, klubova i udruženja, zatim privrednici, lekari, umetnici, nastavnici dopunske nastave, studenti, otvoren je himnom u izvođenju Andrijane Adamović iz KUD Soko iz Bazela i violinistkinje Tatjane Vucelić.
U obraćanju srpskoj dijaspori Bradić je apelovao na prisutne roditelje da se što više dece upiše i obuhvati dopunskom nastavnom na srpskom jeziku, kao i da idu na veronauku.
Takođe je ukazao na predstojeće izbore u Srbiji pozvavši zemljake da na njima učestvuju i iskoriste svoje pravo glasa.
Istakao je da će Ambasada nastaviti da podržava naše organizacije u cilju promocije srpske kulture, pre svega u cilju poboljšanja imidža naše zemlje.
