Sa svojim dugim vratom, pačje žutim licem i vragolastim očima, Dijego definitivno ima ono nešto. Kao kornjača stara više od stotinu godina nema problema da nađe partnerku za parenje.
Dijego je galapagoska džinovska kornjača i jedna od njih petnaest koje učestvuju u programu razmnožavanja na ostrvu Santa Kruz, u Centru za kornjače Fausto Ljerena.
Među mužjacima, Dijego je pokazao izuzetan libido, toliko da mu se pripisuju zasluge za spasavanje ove vrste od izumiranja. A sada kada je budućnost vrste sigurna, Dijego se povlači.
U saopštenju Nacionalnog parka Galapagos od 10. januara najavljen je kraj programa uz obrazloženje da je evaluacija pokazala da je cilj programa ostvaren. Program je započet 1965. godine, isprva da bi se spasla populacija kornjača na ostrvu Pinson koje pripada galapagoskom arhipelagu.
U to vreme, bilo je preostalo svega 14 kornjača: 12 ženki i dvojica mužjaka, a u program je 1976. godine uključen i treći mužjak, Dijego. Pre toga je trideset godina proveo u Zoološkom vrtu San Dijego u SAD.
Broj kornjača je zahvaljujući programu sa 15 porastao na 2.000, navodi Horhe Karion, direktor Parka Galapagos.
Testovi za utvrđivanje očinstva ukazuju da je Dijego odgovoran za 40 odsto novorođenih kornjača, istakao je Džejms P. Gibs, profesor šumske biologije na Državnom univerzitetu Njujork u Sirakuzi.
– Drugi povučeniji i manje harizmatičan mužjak E5 odgovoran je za preostalih 60 odsto – dodao je. „Treći E3 nije odgovoran ni za jedno. Dijego je imao ključnu ulogu“.
U čemu je bila stvar sa Dijegom? Zašto je privukao toliko partnerki i zadobio pažnju međunarodne javnosti, naročito ako se uzme u obzir da je drugi mužjak bio produktivniji?
Profesor Gibs kaže da Dijego ima „veliku ličnost, prilično je agresivan, aktivan i glasan u parenju, te je zato privlačio mnogo pažnje“.
– Ali je jasno da je drugi, tiši mužjak imao više uspeha – dodao je profesor Gibs. „Možda on više voli da se pari noću“.
Profesor Gibs istakao je i da su ženke same birale sa kime će se pariti.
– Mnogi će se možda iznenaditi, ali kornjače zasnivaju ono što bismo mi nazvali vezama – objasnio je on. „Društvene hijerarhije i odnosi džinovskih kornjača su prilično nepoznati ljudima“.
Karion ima jednostavnije objašnjenje. „Dijego bez sumnje ima neke osobine koje ga čine posebnim“.
Profesor Gibs navodi da su džinovske kornjače postale ugrožene zato što su pirati, ribolovci i mnogi drugi lako mogli da pristupe ostrvima početkom 19. veka.
– Divlje koze su živele na ostrvu godinama i ne samo da su se takmičile sa kornjačama za hranu, već su uništile veći deo njihovog staništa – dodao je Gibs.
Karion smatra da je Dijego doveden sa svog matičnog ostrva Espanjola tridesetih godina, prenosi Nedeljnik. Konzervacionisti su 1970. radili na očuvanju i ekološkoj restauraciji Espanjole što je podrazumevalo i uzgoj kaktusa koji su izvor hrane za kornjače. To je, zauzvrat, pomoglo da se vrsta na granici izumiranja sačuva, objašnjava Karion.
Jedinstveni oklopi ovih kornjača omogućavaju im da se pruže i protegnu kako bi dosegle hranu.
Dijego je, kada se istegne, dugačak oko metar i po. Težak je oko 80 kilograma. Skoro 80 godina, od kad je odveden sa Espanjole, Dijego će se u martu vratiti na svoje ostrvo. Na njemu je suša, gotovo da nema vode, kaže Karion, ali je to Dijegov dom.
