U svetu u kome deca često prerano upoznaju bol, strah i hladne bolničke hodnike, jedan lekar iz Brazila odlučio je da uradi nešto što medicina ne propisuje ni u jednom udžbeniku — da vrati osmeh tamo gde vlada panika. Ovo je priča o Leandru Gimaraešu. On je pedijatar – otorinolaringolog iz brazilskog Divinopolisa.
Dok druga deca drhte pred operacionom salom, njegovi mali pacijenti oblače plašt Supermena, masku Betmena ili haljinu Elze iz „Ledenog kraljevstva“. Ne zato što operacija nije ozbiljna, već zato što nijedno dete ne bi smelo da korača u strah, ako već može da ide kao heroj.
Prema doktorovoj priči, ideja je nastala nakon što je video dvogodišnju devojčicu kako u suzama ide na operaciju. Posle toga je rešio da pokuša da taj trenutak pretvori u nešto manje traumatično. Zato danas dok ih vodi ka sali, ne čuju se jecaji. Čuje se smeh. Nekad muzika, ali uvek koraci superheroja koji ponosno ulaze tamo gde bi odrasli često klecnuli od straha. Leandrovi mali pacijenti često posle operacije zadržavaju kostime kao uspomenu.
Za taj pristup, brazilski pedijatar je dobio nagradu WEmbrace Awards 2025 u kategoriji međunarodnog uticaja – „Sfera The World“, koja nagrađuje humane i inspirativne priče u zdravstvu. Ceremonija je održana u Milanu, u organizaciji italijanske sportsko-humanitarne fondacije art4sport.
Brazilski parlament je zvanično pohvalio doktora Leandra Gimaraeša u dokumentu „Voto de Louvor“, navodeći da njegova metoda prerušavanja u superheroje pomaže da se smanje strah i anksioznost kod dece pre operacije.
Doktor Leandro Gimaraeš nije promenio samo način na koji deca odlaze u operacionu salu. Promenio je način na koji svet gleda na medicinu. Pokazao je da lekar ne leči samo skalpelom, već i dušom. Da zagrljaj nekada vredi koliko i terapija. Da osmeh može biti prvi korak ka izlečenju, kao i ples i muzika. Možda ta deca, njegovi pacijenti, jednog dana neće pamtiti od čega su bolovali. Neće razumeti medicinske izraze ni procedure. Ali pamtiće da su jednog strašnog, najstrašnijeg dana bili superheroji.
I možda je upravo to najveća pobeda jednog doktora, kada dete iz bolnice ne izađe sa traumom, nego zdravo, sa osmehom i uspomenama.
Piše: Biljana Stepanović
