Fudbaleri Srbije još jednom su se sa velikog takmičenja vratili po završetku grupne faze. San o drugom krugu, odnosno o osmini finala, raspršio se poput mehura u odlučujućem duelu sa Danskom, završenom bez golova – 0:0. Za nokaut fazu je bila neophodna pobeda…
– Kada sam razgovarao sa jednim prijateljem, pre neki dan, rekao sam mu: „Kada bi fudbaleri uzeli taktiku od našeg predsednika koji se borio protiv celog sveta i pobedio, da se tako bore i da znaju da samo pobedama doprinose.“ Žao mi je zbog toga što Vučić gradi stadione i Srbiju punom parom, pomaže svim sportistima kao niko nikada ranije, nagrađuje sa mnogo novca svaku medalju, pa on treba nekakvu podršku. Daj mu barem tu, kroz uspeh, da reprezentacija ode u osminu finala, a možda i dalje. I mi u tom momentu zakažemo…
Nemamo ni tim, ni sistem
Čini mi se da je sada bilo lakše proći, nego u Kataru. To je bilo u planu, ali vidim da je sada prva obaveza da se kvalifikujemo, jer sa tim parama možemo da finansiramo mlađe kategorije da igraju na raznim takmičenjima – gotovo u dahu će Dragoslav Stepanović u razgovoru za „Vesti“.
Delujete zabrinuto?
– Čuo sam neke stvari koje su me prilično uplašile. Iz U20 je izašao samo Ilić i niko više za A reprezentaciju. Iz druge generacije nema nijednog igrača za seniorski tim! Onda, mlada selekcija je poražena 9:1 od Engleske! Uz to, sve je manje naših igrača u Ligi šampiona, Ligi Evrope ili Ligi konferencija.
Šta je gorući problem u timu Srbije?
– Čini mi se da nismo rešili pitanje sastava tima i koji ćemo sistem da igramo. Opet je bilo četiri-pet novih igrača protiv Danske, a kada imaš toliko novajlija, to je nova igra koja nigde nije isprobana. Ne može ona na treningu da se proba, na prijateljskoj utakmici, to samo može da se uigrava, ako ne u pripremnom periodu, onda cele nedelje, a ti nemaš tu nedelju, već između mečeva imaš regeneraciju, trening, još jedan trening i utakmicu, i tako ukrug. Teško je nekome da nešto sprovodi bez mogućnosti više treninga. Svi smo mi generali posle bitke. Onaj ko odluči kako će da igra, taj kaže da li napadaš ili se povlačiš, on odlučuje o tome da li ćeš taj meč da dobiješ ili nećeš. To su one stvari koje vidiš u prvom minutu.
Neki pametan savet?
– Zato Miljan (Miljanić, prim. aut), kada je sastavljao reprezentaciju, uzme tri igrača iz jednog kluba, po desnoj strani, dva iz nekog drugog, po levoj, tri u sredini iz trećeg, jer oni su uigrani, znaju se, razumeju, i tako je pravio tim. Gledam protiv Danske, Mitrović je bio sam u špicu, nije bilo Vlahovića, Mladenovića, igrao Mijailović, to su stvari koje poremete sve i, mene čudi da Piksi nije preuzeo odgovornost i kaže mogao sam eventualno ovo ili ono, nego kaže, oni su bili fantastični. Drugo, Tadić kao kapiten, kaže igrači su bili umorni. Od čega? Pa i drugi su bili umorni. Posle susreta sa Skandinavcima je u svim tim izjavama bilo dečje pozorište. Ne mogu da verujem…
Selektor je rekao da je on najodgovorniji?
– Da je rekao „pogrešio sam, trebalo je ovako, umesto onako“, svi bi rekli alal mu vera, verovali bi mu, a on priča kako su igrači bili fantastični i da nema šta da im zameri. Pa, kako nema kada su postigli samo jedan gol? Kako nemaš? To su one stvari zbog kojih jedan trener svojim iskustvom i izjavama dobija ili gubi autoritet u ekipi. Sigurno je teško posle jedne takve utakmice, gde si tako blizu, a tako daleko, da daješ izjave. I Ferguson je, pored svih titula koje je osvojio, rekao da neće da daje izjave posle utakmice jer mu je puls oko 130-140, nego će to činiti njegov pomoćni trener, a on sutradan, kada prođe sve još jednom, kad se smiri i vidi šta je sve bilo, e onda će reći ono što treba, jer je, kako je priznao, posle meča mnogo puta rekao ono što nije trebalo. Novinari uvek čekaju da posle utakmice kažeš nešto, a u tim trenucima ne razmišljaš mnogo.
Izgleda da su vas baš poremetile izjave učesnika susreta sa Danskom?
– Nisam mogao da zaspim do četiri ujutru. Ono uveče kad se završi i nije toliko strašno, ali kada se probudiš ujutru i vidiš šta si i koliko mogao, e onda nema ništa gore. To je najgore jutro, kada se baviš ovim poslom, nebitno da li kao igrač ili kao trener.
Da li vas je Stojković iznenadio sastavom protiv Danaca?
– Jeste, mnogo. Prvo, Živković nije igrao pitaj boga otkada po levoj strani. On se navikao da igra desno, ulazi unutra, centrira. Sada nije znao ni gde će, ni šta će. Mijailović iz Crvene zvezde je po potrebi desni bek, inače je štoper. Ne znam zašto je Stojković došao i na tu ideju. Onda, ovi što su igrali u sredini terena… Jeste, igrao je Samardžić, ali čini mi se da je pao pod uticaj tamo nekih koji su ga savetovali da ubacuje Samardžića, ili Ilića. Moram da kažem, već tri godine Piksi se muči da pronađe igru i da pronađe tim. Ja ne znam šta će da se desi, ali od ove velike analize će zavisiti mnogo što šta. Nama dolazi Kup nacija, kvalifikacije za 2026. i mi moramo da imamo nekakav tim, jer mnogi igrači imaju preko 30 godina. Plus, da li će još da igraju, ili će reći da ne žele više.
Šta biste uradili na Piksijevom mestu?
– Podneo bih ostavku! Kada sam kao trener Ajntrahta izgubio od Leverkuzena u polufinalu Kupa Nemačke, odmah posle meča sam rekao da je to to i završio. Jer znam, ako kažeš da ideš u junu, ko će više da te sluša? Naročito oni igrači koji ne igraju. Ti mu kažeš nešto, on ti odgovori, ma daj, ti ionako ideš u junu…
Pogledajte Nemce
Još jedna već „ispričana priča“ desila se „orlovima“…
– Kad god se desi ovako nešto, stojiš pred novim početkom. Setite se, Nemci su tri puta posle prvog kruga dolazili kući. Menjali selektora, izabrali Nagelsmana koji je napravio novi tim. Funkcionišu, čak imaju igru iz koje se stvorilo najviše šansi na šampionatu Evrope, postigli su najviše golova. Oni su na dobrom putu da dođu do polufinala, a da li će biti evropski prvaci ili ne, njima je najbitnije da se nađu u završnici. Posle šta će, zavisi dosta i od protivnika i drugih faktora.
Drugo poluvreme sa Englezima najbolje
U kojoj od tri utakmice je Srbija na vas ostavila najbolji utisak?
– Drugo poluvreme protiv Engleske je nešto što mi se najviše dopalo. Da smo tako počeli od početka… Gledajući tri utakmice, Englezi više nisu ono što su bili na Evropskom prvenstvu kada su stigli do finala. Bila su velika očekivanja od njih, a oni su se jedva provukli, sa jednom pobedom od 1:0 i dva remija.
Austrija iznenađenje
Šta očekujete u nastavku šampionata Evrope?
– Mislim da će biti iznenađenja. U dosadašnjem toku imamo Španiju, koja je grupnu fazu završila kako treba, imamo Nemačku, ali i Austriju, koja do sada nije imala mnogo uspeha na tim velikim takmičenjima. Ona je u grupi sa Francuskom, Holandijom i Poljskom završila na prvom mestu. Neverovatno! Uvek ima iznenađenja, a ovo je za mene najveće. Možda bude još veće, jer oni su sada stekli toliku sigurnost u sebe da njima nije važno s kim će da igraju oni će ići na pobedu. To je ono što je najvažnije. Ne smemo da zaboravimo ni Gruziju, savladala je Portugal. Impresivno!
Mislim da će Tadić još igrati
Da li mislite da posle svega što se dešavalo u nacionalnom timu ima mesta za Dušana Tadića?
– Kada je došlo do toga da ga je Piksi izostavio iz startne postave protiv Engleske, rekao da mu treba da mu „noge budu sveže za poslednjih 20 minuta“, umesto da mu je rekao da ne igra kako treba i pazi da, ukoliko uđe, da pokaže to zbog čega je na klupi. Tadić se izvinio zbog izrečenog, a Stojković ga ponovo nije uvrstio u startnih 11 za duel sa Danskom. Mada je Piksi doživeo isto, kada ga je Boškov eliminisao. Poručio mu je da mu uništava karijeru, hteo da ode sa priprema, ali je zaboravio svoj slučaj, već posle izjave Tadića poručio da „nije dobro ako je Tadić to rekao“… Rade Bogdanović je komentarišući situaciju rekao, da sam na tvom mestu, misleći na Tadića, završio bih karijeru, ali čini mi se da je Dušan drugačijeg kova, da će on još da igra. Nova godina, nove kvalifikacije, nova sreća…
