Iza košarkaša FMP je još jedna uspešna sezona na regionalnim parketima. „Panteri“ su zauzeli peto mesto u regularnom delu ABA lige, odmah iza „velike četvorke“ i pokazali da se u Železniku kvalitetno radi. Uspon ekipe iz predgrađa poklopio se sa dolaskom Nenada Stefanovića na klupu. Mladi trener je brzo dokazao da je jedan od naših najperspektivnijih stručnjaka. To je prepoznalo i rukovodstvo KSS, pa je 37-godišnji Užičanin preuzeo mladu reprezentaciju Srbije do 18 godina i predvodiće je na predstojećem EP u Nišu. Stefanović za „Vesti“ analizira učinak FMP-a u tekućoj sezoni i govori o budućim klupskim i reprezentativnim obavezama, a na početku razgovora dotakli smo se nedavno završenog evroligaškog fajnal-fora u Kaunasu.
Tipovao na Real
Real je u Kaunasu osvojio 11. titulu šampiona Evrope. Da li vas je iznenadio uspeh „kraljevskog kluba“?
– Posle svega što se desilo u četvrtfinalnoj seriji protiv Partizana imao sam utisak da će Real osvojiti titulu. Čini mi se da su sa izbacivanjem crno-belih oni okrenuli svoju sezonu. Taj preokret od 0:2 do 3:2 dao je ekipi veliku dozu samopouzdanja, kao i novu raspodelu uloga. U finalu je rešavala jedna lopta i odbrana. Mogao je i Olimpijakos do trijumfa, što bi takođe bilo zasluženo.
Serhio Ljulj je postao omražen među „grobarima“, ali ponovo je pokazao koliko je veliki?
– Možemo da pričamo o nesportskom potezu u drugoj utakmici serije protiv crno-belih, kao o nečemu što je prelomilo ishod, ali i to je bio pokazatelj njegovog ponosa i karaktera, jer se nije mirio sa porazom. On tada nije uradio ništa van dozvoljenih pravila košarke, napravio je jak faul i dobio nesportsku ličnu grešku. I taj koš protiv Olimpijakosa u poslednjoj sekundi, pored toga što je pokazatelj njegovog kvaliteta, ponovo je bio dokaz da je on veliki šampion. Realovi veterani su dali ogroman doprinos trofeju, ne samo Ljulj. Na primer, Rudi Fernandez je bio odličan protiv Partizana. Karakter i ponos koje je Ljulj pokazao u finišu sezone je nešto što imaju svi vrhunski igrači.
Dobra sezona iza „pantera“
FMP je prethodne godine bio najprijatnije iznenađenje ABA lige, a ove godine ste ponovili taj uspeh?
– Napravili smo mali iskorak u odnosu na prošlu godinu kada smo u plej-ofu izgubili 2:0, a ove sezone smo uspeli da dobijemo jednu utakmicu u doigravanju i seriju protiv Cedevita Olimpije odvedemo u majstoricu. Mislim da je to bio maksimum za našu ekipu. Ne mogu da budem najsrećniji kako smo izgledali u drugom delu prvenstva, uprkos tome što smo imali problema, odlazaka igrača i povreda.
Kada pominjete odlaske, mislite pre svega na Trenta Frejzera, koji je pojačao Zenit na polovini sezone?
– To je bio veliki hendikep za nas, jer je on igrao na zaista visokom nivou u tom trenutku. Nije bila velika „mudrolija“ pretpostaviti da ćemo se teško snaći bez njega. Uveren sam da bismo izgledali bolje da smo uspeli da sačuvamo ostatak tima. Međutim, desile su se teške povrede Paulijusa Valinskasa i Milutina Vujčića, tako da smo mi za nekih 20 dana ostali bez tri bitna igrača na poziciji jedan. Sve to je uticalo da ne uspemo da izguramo drugi deo sezone na bolji način.
Trenutno se takmičite u Košarkaškoj ligi Srbije, kakve su vam ambicije?
– Najveće moguće. Pre svega rezultatski, a takođe želimo da neke igrače proverimo za narednu sezonu, i domaće i strance. Nemamo još tačnu informaciju koji je sistem takmičenja zbog odustajanja Partizana, ali nije ni važno, naša želja je da budemo prvi u grupi i da kasnije u plej-ofu odigramo najbolje. Važno nam je da imamo što više utakmica, jer je to od velikog značaja za naše mlade igrače.
Mladi napredovali
Klub iz Železnika je poznat kao rasadnik talenata, u finišu je zablistao krilni centar Aleksa Stepanović. Kako ocenjujete napredak podmlatka?
– Zadovoljan sam. Stepanoviću je ovo prva prava abaligaška sezona i u poslednja dva meseca je prilično napredovao, ali mislim da može još više. Marka Pavićevića je povreda dosta sputala, sada polako i on dolazi do željene igre, mada ima i dalje problema sa kolenima. Dosta očekujem od njega naredne godine, kada konačno reši te probleme. Mnogo je pokazao Nikola Šaranović koji je sada prilično stabilniji u šutu i defanzivno, kao i Ognjen Matović, koji je ove godine došao direktno iz juniora. Svi oni mogu mnogo bolje.
Igrali ste kvalifikacije za Ligu šampiona, ali niste uspeli, nedostajalo je malo sreće. Utisak je da biste imali šta da pokažete u Evropi?
– Imali smo veliku šansu u kvalifikacijama u Beogradu. Prošli smo prvu i najtežu prepreku, španski Breogan i ostaje žal jer nismo uspeli. Bilo je i dosta objektivnih problema tokom turnira. Takmičenje u Ligi šampiona je nešto čemu mi svakako težimo. Posle dobrih partija u ABA ligi pokazali smo da smo spremni za evropski iskorak. Potrebna nam je Evropa da bismo nastavili da rastemo kao klub.
Odličan skauting
Prošle godine u dresu „pantera“ blistao je Brajs Džons, ove Frejzer. Postali ste poznati širom regiona zbog dobrog skautinga stranaca?
– U današnje vreme sa velikom dostupnošću informacija i snimaka ne postoji utakmica na planeti koju ne možeš da nađeš da pogledaš. Ako te zanima meč treće francuske lige, već uveče možeš da ga pogledaš na aplikacijama koje mi koristimo. Važna je dobra razmena informacija, kao i pravi pristup poslu i posvećenost. Imam i veliku podršku stručnog štaba koji je aktivno uključen u prikupljanje svih potrebnih podataka. I Filip Čović, naš generalni menadžer, kao neko ko je dugo igrao na poziciji plejmejkera, ima dobro oko da proceni ko bi mogao da bude pravo pojačanje. Zatim sledi onaj „zamarajući“ deo posla, kontakt sa igračem i priča sa njim, a onda ja kao glavni trener pravim procenu ličnosti i donosim konačnu odluku. Ako mi košarkaš u razgovoru kaže „bio sam prvi strelac u prošlom klubu, biću i kod vas“, takav me ne zanima, na primer.
Iz Železnika su prethodnih sezona put Crvene zvezde išli mnogi igrači, ali i treneri. Dušan Alimpijević i Vlada Jovanović su napravili odlične rezultate sa FMP, ali čini se da se nisu snašli na Malom Kalemegdanu. Da li priželjkujete da šansu u Zvezdi dobijete što pre, ili mislite da je bolje da se „kalite“ još neko vreme?
– Imam ugovor sa Železnikom još godinu dana i ne razmišljam mnogo o budućnosti, posebno jer stvari ne funkcionišu između Zvezde i FMP na takav način, kako svi zamišljaju. Fokusiran sam samo na „pantere“ i biću tu dok god postoji zajednički interes i dok imamo rezultate. Strpljiv sam čovek, koji stoji sa obe noge na zemlji. Početak moje karijere je bio veoma težak, zahvalan sam na prilici koju sam dobio od FMP-a. Zanima me samo sledeći trening, naredna utakmica i to je najdalje koliko gledam.
Velike ambicije „orlića“ u Nišu
Selektor ste reprezentacije Srbije do 18 godina. Ovog leta vas čeka Evropsko prvenstvo u Nišu?
– Šampionat startuje 22. jula i veliko nam je zadovoljstvo što će se igrati u našoj zemlji, to je dodatna motivacija da napravimo najbolji rezultat. Sa pripremama krećemo sredinom juna. Pre toga, krajem maja, održaćemo nekoliko kontrolnih treninga, da ne bismo ispustili nekog košarkaša. Takođe, želimo da proverimo neke naše momke iz inostranstva, koji možda nisu toliko poznati široj javnosti, za koje smo dobili informacije da imaju potencijal. Kada stavimo tu generaciju na papir, sigurno je da ima dosta talenta za budućnost. Verujem da će naša košarka iz te ekipe dobiti mnogo igrača, kako klupskih, tako i reprezentativnih, iako su te stvari uvek nepredvidive i potrebno je biti oprezan. Posebno, jer tim momcima danas nije lako da ostanu realni i sa čistom glavom. Kada počnemo sa treninzima, pokušaćemo da im objasnimo da je potreban veliki rad i da samo uz timski duh možemo do rezultata.
Strpljenje sa talentima
Stalno se „kuka“ da posle Vase Micića nemamo plejmejkera na vidiku, da li je situacija baš tako kritična?
– Mislim da ima igrača, ali ne mogu baš da kažem da nemamo razloga za brigu. U prethodnom periodu Nikola Topić je pokazao da ima velike domete. To je uvek problematična pozicija, jako je teška da se „istrpi“. Svedoci smo da naši klubovi već duže od 20 godina dovode strance na poziciji „jedan“, jer to nije moglo da se iznese sa nekim mladim momkom. Ipak, treba biti strpljiv. Ko je pre pet-šest godina mogao da pretpostavi da će Micić postati ovo što je danas, naročito posle loše epizode u Zvezdi? Za pozicije plejmejkera i centra potreban je dug proces sazrevanja, strpljenja, kao i prava šansa. Verujem da ćemo imati dobre košarkaše na toj poziciji, ali ne mogu da tvrdim da će biti nivo Vase. Ako budemo radili strateški, planski, posvećeno, mislim da će biti i kvaliteta.
Radio sa Duletom
Kao igrač ste „zakačili“ Partizan u sezoni 2005/06, kada ste radili sa Duškom Vujoševićem. Kakva su iskustva iz te saradnje i koliko vam ona znači sada u trenerskoj karijeri?
– Super mi je bilo te godine u Partizanu, dobro sam se slagao sa svim ljudima u klubu i sa svim momcima koji su igrali te godine. Sa nekima se i danas čujem, iako smo kratko vreme proveli zajedno. Iskustvo sa Duletom mi je mnogo pomoglo u daljoj karijeri, dosta sam naučio od njega. Pitanje je da li bih gledao istim očima na trenerski posao da nisam upoznao Vujoševića.
Verujete li da ćete kao trener ostaviti dublji trag nego kao igrač?
– Da budem iskren, moguće da sam već sada i nadmašio sebe kao igrača, to nije bilo naročito teško. Imao sam odlične rezultate na početku trenerske karijere u Zemunu, kada smo iz treće lige ušli u drugu, to sam doživeo kao da sam postao prvak sveta.
Mentor Đenka
U žižu javnosti ste došli letos kada ste potpisali Čarlsa Dženkinsa, ljubimca „delija“. Da li je pružio ono što ste od njega očekivali?
– On je došao sa nekih desetak kilograma viška, godinu dana pauze je učinilo svoje, tako da nismo bili naročito iznenađeni što je u takvom stanju. Mislim da je odradio dobro svoju ulogu, bio je pravi mentor mladim momcima. Važno je što su oni bili u prilici da vide Dženkinsov pristup treninzima i kako se ponaša. Bio je bolji dok su u timu bili Frejzer i Valinskas, tada je imao više prostora za šut, jer je pažnja bila na drugima, ali sveukupno mnogo nam je pomogao i na terenu i van njega. On je momak za primer i odličan čovek, što je nama u Železniku izuzetno bitno.
Velike ambicije na SP
Šta očekujete od „orlova“ na Mundobasketu?
– Prvo moramo da vidimo kakav će biti sastav. Već imamo najave izostanka Kalinića i Lučića, pitanje je šta će biti sa Jokićem, jer je dogurao do NBA finala. Imamo i mini smenu generacija, gde neki nosioci sa prethodnih takmičenja možda više neće biti u timu. Ipak, zna se kakve su ambicije Srbije na velikim nadmetanjima – uvek najviše.
„Krade“ od Saleta
Imate li trenerske uzore?
– Mislim da od svih može da se uči. Kada si igrač, realno je da imaš nekog uzora ili nekoga na koga podsećaš, igraš slično, pa onda slede poređenja. To je malo drugačije sa trenerima. Ne mogu da kažem da imam konkretnog uzora, ali mogu da kažem da od svih učim na dnevnom nivou. Gledajući sopstvenu karijeru, mogu da kažem da sam mnogo taktičkih stvari i ideja pokupio od Saleta Đorđevića. Mislim da svi naši treneri rade posao vrlo dobro, posebno u inostranstvu gde nije lako opstati. U pitanju je stalni proces učenja. Na primer, jednu utakmicu pogledaš dva puta, pa na drugo gledanje primetiš dosta raznih detalja. Od stranaca bih izdvojio dva trenera koji kod nas nemaju neki poseban tretman, Jorgosa Barcokasa i Ćusa Matea. U trenerskom poslu i ne treba da kopiraš bilo koga, važno je da budeš svoj. Čak i ono što „ukradeš“ treba da bude sa sopstvenim pečatom.
Engleski kao maternji
Svako ko je slušao vaše tajm-autove primetio je da izuzetno tečno govorite engleski.
– Hvala na komplimentu – odgovara Stefanović uz osmeh. – Ja sam rodom iz Užica, pa su me drugari zadirkivali na taj račun u srednjoj školi, govorili su da imam malo tvrđi izgovor. Veliku zaslugu imaju moji roditelji, koji su me sa pet godina upisali na časove. Rano sam krenuo, a i tokom školovanja nastavio sam da idem na dodatne časove engleskog. Poučen tim iskustvom, rano sam upisao ćerke na engleski. Ono što je pomoglo dosta je period koji sam proveo u Švedskoj u sezoni 2012/13. Igrom slučaja bio sam prevodilac treneru, pošto on uopšte nije znao jezik. Prva tri meseca, dok je on bio trener, paralelno sam radio kao prevodilac na tajm-autima i treninzima. To znanje mi je mnogo pomoglo, jer sada u Železniku zbog stranaca sve treninge vodim na engleskom. Sada mi je lako i da pričam telefonom sa igračima, agentima i nemam nikakvih problema u komunikaciji.
