Beograd je sredinom XX veka dobio svog Džeka Trboseka – Miodraga Trifunovića Stoleta. Rođen je u Nišu, a odrastao u Beogradu. Krvavi niz zločina bio je bez imena počinioca sve dok ga policija posle krađe nije prepoznala po đonovima cipela.
Kako piše Momčilo Petrović u knjizi „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba“, Stole je u detinjstvu gledao kako kocka i piće lome kuću. Otac ugledni obućar, pa propalica, a majka ponižena – „lakim“ ženama koje su dovođene u sobu. Te slike ostaju u glavi mladića koji sa 15 godina siluje devojčicu iz komšiluka. U Beogradu završava građevinsku školu, po tramvajima vreba žene, gura ih i bije, pa prelazi na „ozbiljnija dela“. Šiljenim vrhovima kišobrana bode žene u parkovima, pa potom siluje. Usput proždire sve knjige o Džeku Trboseku.
Uoči Drugog svetskog rata simulira ludilo i završava u Toponici. Posle priznaje da je tamo, da bi došao do hrane i cigareta i ubijao najslabije pacijente. Rat prolazi, Stole menja kožu, postaje građevinski predradnik, „stanuje kod glumca“, krade pušku i umrežava se sa sitnim kriminalcima. U proleće 1948. godine, Beograd potresa niz ubistava: četrnaest mladih žena, tela raskomadana, delovi u džakovima koji plutaju po Savi. Jedna žrtva preživljava i opisuje „Fantoma“ koji recituje stihove, glumi finog čoveka, pa nasrće.
Policija sporo napreduje, sve dok ga ne uhvati zbog obične krađe. Na ispitivanju uporede đonove njegovih cipela sa tragovima sa lica mesta zločina, a poklapanje je savršeno. Suočen sa dokazima, Stole sve priznaje, tek tada njegova žena saznaje da je među žrtvama i njena sestra.
Najkrvaviji serijski ubica sa prostora bivše SFRJ presuđuje sebi u zatvorskoj ćeliji. Iz kreveta je iščupao dve gvozdene šipke i jednu obmotao čaršavom i nabio sebi u usta, drugom probija srce. Dosije je zatvoren. Tekst je zasnovan na svedočenjima i beleškama iz knjige Momčila Petrovića „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba“, gde je autor, oslanjajući se na arhivu i usmena kazivanja, rekonstruisao ovaj slučaj.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kao što je Stole gutao knjige o Džeku Trboseku i gradio opasne uzore, tako su današnja deca izložena nasrtajima otrovnih sadržaja, naša je dužnost da im filtriramo svet i sačuvamo najmlađe.
