Na današnji dan, 10. oktobar, u jesen 1847. godine, u Sremskoj Mitrovici rođen je Milan Jovanović, čovek čije će ime postati simbol znanja, predanosti i brige za ljude. Još kao dečak pokazivao je izuzetnu radoznalost i darovitost, a put obrazovanja vodio ga je od Mitrovice, preko Karlovaca i Osijeka, sve do Beča, gde je završio studije medicine 1878. godine.
Put do diplome bio je dug i pun odricanja. Zbog nemaštine je nekoliko puta prekidao studije, radio kao nastavnik u Novom Sadu i sam prikupljao novac za povratak na fakultet. Batut je bio i pokretač modernog pristupa javnom zdravlju i prvi lekar koji je sistematski uveo higijenu i prevenciju bolesti u medicinsku praksu u Srbiji. Upravo ta istrajnost i vera u znanje oblikovale su ga u lekara koji je razumeo i običnog čoveka i nauku.
Kada se 1885. godine vratio sa stručnog usavršavanja po evropskim prestonicama, odlučio je da uzme nadimak Batut. Razlog je bio neobičan, ali praktičan – u srpskoj javnosti su tada postojala još dvojica lekara s istim imenom i prezimenom, pa su se dogovorili da uzmu različite nadimke kako bi ih ljudi razlikovali. Jedan se prozvao „Morski“ jer je bio brodski lekar, drugi „A“, po imenu svog oca, a Milan iz Srema izabrao je ime Batut, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog partnera, koje mu se dopalo zbog zvučnosti i jednostavnosti. Tako je nastalo ime koje će postati simbol zdravlja u Srbiji.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U vremenu ubrzanog života i stalnih pritisaka na mentalno i fizičko zdravlje, Batutove poruke o snazi porodice i obrazovanja i dalje su relevantne. Porodica je po njemu temelj snage naroda, raskrsnica svih puteva i izvor i dobra i zla. Batut je, kako je istakao šahovski majstor, Ozren Nedeljković, bio najznačajniji radnik na higijenskom prosvećivanju naroda. U tim rečima ogleda se njegova besmrtnost: spoj nauke i humanosti, reči i dela, čoveka koji je razumeo narod i ostao u njegovom sećanju.
Piše: Stefan Bogdanović
