Procenjuje se da 360.000 Australijanaca, ili jedan od 70, ima celijakiju, pri tome četiri od petoro njih ne zna da je imaju, pokazuje istraživanje organizacije „Celijakija Australije“.
Ovo se dešava iako sve više Australijanaca izbacuje gluten, koji može da izazove celijakiju, iz svoje ishrane.
Reč je o bolesti koja je u porastu i teško ju je otkriti.
Uočavanje simptoma
Celijakija je autoimuna bolest koja može da se razvije u bilo kom uzrastu. Za one koji ga imaju, gluten, koji se nalazi u svemu, od hleba i soja sosa do žvakaće gume, pokreće imunološki odgovor koji izaziva upalu u tankom crevu i može da spreči apsorpciju hranljivih materija.
– Tokom poslednjih 50 godina došlo je do četvorostrukog porasta bolesti – rekao je za ABC gastroenterolog Džejson Taj-Din, šef laboratorije za istraživanje celijakije na Institutu za medicinska istraživanja Volter i Eliza Hol u Melburnu.
Postoje dugoročni zdravstveni problemi koji mogu da proizađu iz celijakije.
– Ne samo nedostatak hranljivih materija, kao što je nedostatak gvožđa, već i drugi efekti, kao što su neplodnost, abnormalna funkcija jetre, smanjenje gustine kostiju i osteoporoze, povećana stopa infekcija i povećana stopa određenih karcinoma – istakao je dr Taj-Din.
Iako su svi različiti, postoje klasični simptomi celijakije, uključujući nadimanje, dijareju, gubitak težine i bol u stomaku.
Poteškoće u dijagnozi
Dr Taj-Din je naglasio da oko deset do 15 odsto australijske populacije smanjuje unos pšenice ili glutena iz različitih razloga, što stvara problem kod testiranja na ovu bolest.
– Kada ljudi ne unose gluten, test krvi koji se koristi za skrining celijakije više nije tačan, jer ljudi moraju da imaju glutena da bi pokrenuli imuni odgovor koji može da se otkrije – objasnio je dr Taj-Din.
Jedina dostupna opcija je tada da se ljudi vrate glutenu. Naravno, da oni to ne žele jer se osećaju loše.
Zato postoji i genetski test. Porodična istorija celijakije je jedan od najvećih faktora rizika za oboljenje.
– Ako je test negativan možete da isključite celijakiju, međutim, genetska veza se odnosi samo na oko polovinu slučajeva objasnio je ovaj doktor.
Testiranje na celijakiju
Međutim, novi test krvi, koji njegov tim razvija da bi testirao bolest čak i među ljudima na dijeti bez glutena izgleda obećavajuće.
– Uvereni smo da će u narednih nekoliko godina ovaj test moći lekari da uključe u svoju praksu – istakao je dr Taj- Din.
Lečenje
Trenutno je dijeta bez glutena jedini tretman za celijakiju. Međutim, ova dijeta ne funkcioniše kod svih.
– Neki ljudi i dalje imaju neke tekuće simptome ili oštećenje creva. Dakle, postoji stvarna potreba za boljim tretmanima – naglasio je ovaj doktor.
On je rekao da postoji veliko interesovanje farmaceutskih kompanija za razvoj boljih načina za lečenje bolesti, uključujući oralne lekove i terapije injekcijama. Reč je o novim načinima lečenja koji tek treba da daju rezultate.
Celijakija kod dece
Gastroenterolog Džejms Dejvsen je vodeći istraživač u studiji Univerziteta Kvinslend i Istraživačkog instituta Vesli koja je otkrila da 14 odsto genetski ugrožene dece ima nedijagnostikovanu celijakiju.
Prošle godine je rekao za ABC da, posebno za decu, uobičajeni simptomi celijakije uključuju:
* Stalni umor ili magla mozga
* Poteškoće u prolazu kroz školu
* Smanjena akademska postignuća u školi
* Loše uređenje i stanje zuba
* Nedostatak gvožđa kod tinejdžera
* Poremećaj rasta ili nizak rast
Skuplja, ali ne i kvalitetnija
Hrana bez glutena je često skuplja, što za mnoge čini ishranu restriktivnijom.
– Međutim, glavna briga je što se ne radi o nutritivno superiornijoj ishrani od normalne. Može da ima manje gvožđa i vlakana, i drugih mikronutrijenata, kao što su magnezijum i cink, folna kiselina i B12. Pore toga, određena prerađena hrana bez glutena može da ima više jednostavnih šećera i zasićenih masti – istakao je dr Taj- Din.
